Запостављен привредни раст: Фискални савет цени да је буџет скројен у корист војске и полиције

Као главну критику, председник Фискалног савета Павле Петровић навео је да буџет не предвиђа ефикасне мере за убрзање привредног раста и да је недовољно издвајања у инфраструктуру, просвету и здравство.

"Недовољно је инвестиција у путну инфраструктуру, просвету и здравство. Било је потребно још 200 милиона евра у односу на оно што буџет предвиђа", рекао је Петровић на конференцији за новинаре.

Он је додао да је уместо у инвестиције у привредни раст, новац у буџету за наредну годину "отишао" на опремање војске и полиције и увећање плата.

Петровић је додао да је раст Србије и даље испод просека земаља централне и источне европе са којима можемо да се поредимо и оценио да ће се то заостајање наставити.

Он је додао да је новац предвиђен за инвестиције у инфраструктуру углавном предвиђен за експропријацију земљишта, а да ће стварне инвестиције остати на овогодишњем нивоу.

Када је реч о капиталним инвестицијама, Фискални савет је оценио да ти расходи у буџету износе 165 милијарди динара, али да се највећи део односи на куповину опреме за војску и полицију.

Петровић је оценио да је повећање плата у јавном сектору, које је предвиђено буџетом, паушално и да је то требало да буде решено платним разредима.

"Плате у државном сектору ће просечно расти девет одсто, што је двоструко више него у приватном сектору", казао је Петровић.

Он је указао и да се поново крши буџетска процедура, јер ће расправа уместо месец дана трајати само пар дана, иако у условима фискалне стабилности за тим нема потребе.

Петровић је рекао да Фискални савет подржава повлачење закона о смањењу пензија, али да позива Владу Србије да донесе јасно правило како ће се убудуће уређивати пензије, чији раст треба да буде усклађен са растом инфлације и БДП.

Суфицит у буџету 49,3 милијарде динара

Суфицит буџета Србије на крају септембра ове године износио је 49,3 милијарде динара јер су приходи били 873,7 милијарде, а расходи 824,5 милијарде, објавило је Мнистарство финансија.

У септембру је остварен суфицит буџета од 12, 5 милијарди динара.

Наплата прихода у септембру износила је 102,9 милијарди, од чега су порески приходи били 93 милијарде динара. Највећи део пореских прихода односи се на уплату ПДВ у износу од 54,3 милијарде и акциза у износу од 22,7 милијарде динара.

Наплата непореских прихода износила је 9,6 милијарди динара, а прилив донација је био 300 милиона динара.

У септембру су расходи републиког буџета били 90,5 милијарди динара. Трошкови за запослене износили су 21, 3 милијарде динара, а трансфери организацијама обавезг социјалног осигурања (фонд ПИО, РФЗО, НСЗ, фонд СОВО) 19 милијарди динара.

На нивоу опште државе у периоду јануар-септембар остварен је фискални суфицит у износу од 54,3 милијарде динара (1,5 БДП) и примарни фискални суфицит у износу од 148,7 милијарди динара (4,1 одсто БДП).

Према годишњем плану извршења буџета опште државе, за тај период планиран је фискални дефицит у износу од 14,6 милијарди динара, што значи да је остварени резултат бољи за 68,9 милијарди динара, навело је Министарство финансија.

Јавни дуг Србије 55, 9 одсто БДП-а

Јавни дуг Србије је на крају септембра ове године износио је око 23, 95 милијарди евра, што је 55, 9 одсто бруто домаћег производу (БДП), објавило је Министарство финансије. Јавни дуг Србије је на крају 2017. био 23, 2 милијарде евра, што је износило 61, 5 одсто БДП-а.

У децембру 2016. године јавни дуг био је око 24, 8 милијарди евра, односно 71, 9 одсто БДП-а.

На крају 2015. године јавни дуг је такође износио око 24, 8 милијарде евра, односно 74, 7 одсто БДП-а у тој години.

Јавни дуг Србије је на крају 2014. године износио 22, 76 милијарди евра, односно 70, 4 одсто БДП-а, док је на крају 2013. године био 20, 14 милијарди евра, са учешћем од 59, 6 одсто у БДП-у.

Крајем 2000. године јавни дуг Србије је био 14, 17 милијарди евра или 201, 2 одсто БДП-а, а најнижи износ јавног дуга био је 2008. године када је износио 8, 78 милијарди евра или 28, 3 одсто БДП-а.

Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто.

Фијат и Железара и даље највећи извозници

Вредност извоза 15 највећих извозника у Србији у првих девет месеци ове године била је 3, 7 милијарди евра, а највећи извозници су Фијат Крајслер аутомобили (ФЦА) Србија, чији је извоз био 654, 7 милиона евра и ХБИС група, власник смедеревске Железаре, са извозом од 638, 3 милиона евра, објавило је Министарство финансија.

Нафтна индустрија Србије је на трећем месту са извозом од 398, 2 милиона евра, следи Тигар тајерс из Пирота са извозом од 333 милиона евра.

На списку су и Роберт Бош из Београда са извозом 205, 8 милиона евра, Петрохемија из Панчева са 181, 7 милиона евра, Тетра пак из Београда са 171, 8 милиона евра, Грундфос из Инђије са 169, 5 милиона евра, РТБ Бор са 149, 8 милиона евра и Јура корпорација из Раче са 147, 2 милиона евра.

На том списку су Хемофарм из Вршца са 144, 7 милиона евра, Леони из Прокупља са 141, 4 милиона евра извоза, Хенкел са 138, 9 милиона евра, Горење са 126 милиона евра и Викторија група са извозом од 107,8 милиона евра.

Плате у ЕПС-у нарушавају раст БДП

Председник Фискалног савета Павле Петровић рекао је да је оправдано укидање половине привременог умањења плата од пет одсто у јавним предузећима, али не и у Електропривреди Србије (ЕПС) јер то државно предузеће није ни умањило нето примања запослених крајем 2014. године, већ је наставило да их повећава наредних година.

"ЕПС је истовремено са повећањем плата смањио инвестиције и оне су мање од амортизације", рекао је Петровић на конференцији за новинаре о оцени предложеног буџета за 2019. годину.

Додао је да је лоше пословање ЕПС-а у 2017. години смањило стопу раста бруто домаћег производа (БДП) целе земље.

Он је рекао да није оправдано додатно повећање просечних зарада у тој компанији на скоро 90.000 динара у наредној години и на око 94.000 у 2020. години и да та средства треба усмерити у инвестиције.

Просечна нето зарада у ЕПС-у је, према званичним подацима које је навео Фискални савет, 2014. године износила 79.657 динара, следеће године 79.979, у 2016. години је износила 81.789, а прошле године 84.205 динара.