Просечна плата у Нишу 42.965 динара, али само према статистици?!

У односу на претходни месец, просечне бруто и нето зараде веће су за 2,1 одсто номинално, односно за 2,0 одсто реално.У поређењу са истим месецом прошле године, просечне бруто и нето зараде веће су за 3,6 одсто номинално, односно за 0,4 одсто реално.

Просечна плата у Нишу је у септембру износила 59.424 динара, а без пореза и доприноса просећна плата је износила у претходном месецу 42.965 динара.

Посматрано по градским општинама највеће плате примили су запослени на територији градске општине Црвени крст. У овог градској општини бруто зарада је износила 68.126, а просечна зарада без пореза и доприноса је била је 49.079 динара.

На другом месту по висини просечне бруто тараде налази се градска општина Медијана са 60.084 динара, али је просечна нето плата у овој општини у септембру износила 43.312 динара. На трећем месу налази се градска општина Палилула са бруто просечном платом од 53.808, а нето просечном платом од 39.291 динара. У општини Пантелеј просечна бруто плата је у прошлом месецу износила 51.602, а просечна нето плата 38.002 динара. На зачељу градских општина по просечној плати у септембру налази се градска општина Нишка Бања са просечном бруто зарадом од 44.079, или просечном нето зарадом у избосу од 32. 469 динара.

Реалност сасвим другачија

Министарство трговине, туризама и телекомуникација још није објавило вредност просечне као ни минималне потрошачке корпе за септембр, али ако се упореди вредност просечних зарада у нишким градским општинама са вредностима потрошачких лкорпи у августу онда је евидентно да просечне зараде у Нишу не могу да покрију њихову вредност.

За просечну потрошачку корпу која је у августу износила 69.722 динара житељима Нишке Бање биле су потребне чак две просечне зараде, а слична је ситуација и са житељима градске општине Пантелеј, а за њима не заспотају ни становници Палилуле. Становници градске општине Медијана за просечну потрошачку корпу морају да издвоје плату и по, а тако је и са житељима Црвеног крста.

Ништа светлија ситуација није ни када се упореде зараде у гардским општинама Ниша са ценом минималне потрошачке корпе чије је вредност у авгусу била 36.137 динара. Занимљиво је да становници за минималну потрошачку корпу морају да издвоје целу просечну зараду као и житељи градске општине Панталеј, а у ништа светлијој ситуацији нису ни они који живе или раде на територији Палилуле. Становницима градске општине Медијана, када издвоје новац за минималну потрошачку корпу остаје од просечне зараде седам хиљада, али зато у градској општини Црвени крст од просечне плате запослени могу да плате минималну потрошаку корпу и да “уштеде” чак 13.000 динара.

Статистички подаци постају још занимљивији ако се ради о породицама са овим примањима у којима ради само један члан, а остали чланови су издржавана лица. Ружичастије свет изгледа оним породицама у којима су два лица запослена, па у кућни буџет уђу две просечне зараде.