"Пут свиле од Индије до Ниша"

Ануп је власник фабрике, у којој се прозводи, односно на традиционалан начин, ручно тка свила.

Он је већ скоро тридесет година у послу свиле, али се пре пар година осмелио и самостално започео свој посао, а са фирмом "Сајонара" сарађује већ 15 година и како сам каже, "сарадња је одлична, на обострано задовољство и уз велико узајамно поверење".

Ануп објашњава, да постоји много врста свиле, али да су европски купци навикли на врсту свиле, која се најчешће може пронаћи у нашим продавницама, "то је та, танка свечна свила".

Поред Србије, његова компанија сарађује са земљама источне Европе, али и Италије, где у Милану, престоници моде често има посебне захтеве познатих модних дизајнера.

Господин Агарвал нам је причао и о животу у Индији, о различитим културама које потичу из религије, пре свега. Он лично припада Хинду религији и у шали каже да понекад има малих "проблема" због хране у Европи, јер је он вегетеријанац, али конзумира млеко и млечне производе, али не месо, чак ни јаја.

Блискост српског и индијског народа, као и две религије, Ануп види пре свега у традицији, породици и поштовању старијих особа и сећању на претке, што можда није тако специфично за остале европске народе, наглашава Ануп.

Традиција је још увек веома "јака" у Индији, али све више има младих образованих људи, који, иако потичу из различитих касти и религија, склапају мешовите бракове, али ипак поштујући своје породице, одлазе да живе у неки други град.

Овај скроман човек, са осмехом на лицу, ожењен је и има шеснаестогодишњу ћерку, која се спрема да студира права и како каже, он је неће спречавати у томе да стекне добро образовање.

Уз срдачан и искрен позив да посетимо Индију и Калкуту, Ануп је одлетео за Милано, освајајући нова тржишта.