Радних места има, али нико неће у занатлије

Због малобројних полазника, све је мање школа занатског смера, па послодавци сами организују центре за обуку. Национална служба запошљавања организује преквалификације за тражена занимања, али са две трећине мањим буџетом - нису постигли планиране резултате за ову годину.

Драган Здравковић из Пирота наследио је обућарску радњу у којој ради готово три деценије, али ни његови наследници неће на занат.

"Ниједан за 28 година ме није питао да учи занат, јер не знам шта сматрају, ваљда да је прљав посао", прича Драган Здравковић.

Занати изумиру само због тога што деци та занимања нису занимљива поред савремених ИТ технологија и менаџерства. Међутим, упркос чињеници да млади данас изузетно тешко налазе посао, занати су свакодневно једини на списку тражених занимања.

Раде Милићевић је власник фирме која запошљава грађевинске раднике на више од двадесет градилишта у Русији, а због недостатка кадрова, организовао је центар за обуку радне снаге.

"Обучавамо и инжењере, дошли су руски специјалисти овде да их обучавају на руском језику. Уче и руски језик да би могли тамо барабар да раде са Русима", каже Раде Милићевић.

Постоје школовани месари, столари, заваривачи и занатлије грађевинске струке, али нико не жели да ради те послове. Нових занатлија нема, а проблем је, кажу стручњаци, пре свега у свести родитеља.

Директор пројекта испитивања тржишта рада Павле Будинчевић кривицу сваљује на родитеље. 

"Родитељи кажу: 'Немој да будеш месар, него дипломирани економиста', а њих има много на тржишту рада. А послодавци имају проблема да нађу месаре и столаре. Нико данас неће да се бави занатима", каже Будинчевић.

Због смањеног буџета, служба запошљавања ове године је организовала упола мање обука и преквалификација него прошле године.

"Обуку имамо и за завариваче, конфекционаре, месаре. Значи у складу са исказаним потребама локалног тржишта рада, а наравно раде се и обуке у смислу преносивих знања и вештина уз постојеће квалификације, како би се повећала квалификованост и конкурентност на тржишту рада", објашњава Љиљана Лутовац из Националне службе за запошљавање.

Највише младих жели да упише смер економског или финансијског техничара, па и смер пословне администрације, зато што воде према менаџерству.

У Националној служби запошљавања кажу да ће буџет за 2014. бити дупло већи од овогодишњег, што подразумева већи број обука и преквалификација за производна и занатска занимања.

- На тржишту рада све је мање пријављених машинбравара, аутолимара, водоинсталатера и сличних занимања, иако потражња за њима није опала у последњих неколико година - речено је у Националној служби за запошљавања.

- Прошле године се није јавио ниједан ученик за машин-бравара, а за инсталатера је уписано само двоје, па су и они прешли у неки други образовни профил јер нисмо могли наставу да држимо само за њих. За смер бравара уписало се свега петоро, а тај смер смо одржали јер је занимање дефицитарно, па да деца имају могућност да се запосле одмах пошто заврше школу - рекла је помоћница директора Средње машинске школе Весна Живковић.

Према њеним речима, није редак случај да предузетници долазе лично у школу и траже да ђаци иду на праксу код њих да би их касније одмах запослили. Како кажу, на огласима је за занате јако слаб одзив, па су принуђени да раднике траже по школама.

- Врло су тражени и оператери машинске обраде, чак смо пре неколико година укинули и смерове за стругаре и глодаче, где више није било одзива, и приспојили их смеру за машинске оператере. Једини смер где никад није био проблем с пријављивањем је аутомеханичарски - објашњава Живковићева.