Radnih mesta ima, ali niko neće u zanatlije

Zbog malobrojnih polaznika, sve je manje škola zanatskog smera, pa poslodavci sami organizuju centre za obuku. Nacionalna služba zapošljavanja organizuje prekvalifikacije za tražena zanimanja, ali sa dve trećine manjim budžetom - nisu postigli planirane rezultate za ovu godinu.

Dragan Zdravković iz Pirota nasledio je obućarsku radnju u kojoj radi gotovo tri decenije, ali ni njegovi naslednici neće na zanat.

"Nijedan za 28 godina me nije pitao da uči zanat, jer ne znam šta smatraju, valjda da je prljav posao", priča Dragan Zdravković.

Zanati izumiru samo zbog toga što deci ta zanimanja nisu zanimljiva pored savremenih IT tehnologija i menadžerstva. Međutim, uprkos činjenici da mladi danas izuzetno teško nalaze posao, zanati su svakodnevno jedini na spisku traženih zanimanja.

Rade Milićević je vlasnik firme koja zapošljava građevinske radnike na više od dvadeset gradilišta u Rusiji, a zbog nedostatka kadrova, organizovao je centar za obuku radne snage.

"Obučavamo i inženjere, došli su ruski specijalisti ovde da ih obučavaju na ruskom jeziku. Uče i ruski jezik da bi mogli tamo barabar da rade sa Rusima", kaže Rade Milićević.

Postoje školovani mesari, stolari, zavarivači i zanatlije građevinske struke, ali niko ne želi da radi te poslove. Novih zanatlija nema, a problem je, kažu stručnjaci, pre svega u svesti roditelja.

Direktor projekta ispitivanja tržišta rada Pavle Budinčević krivicu svaljuje na roditelje. 

"Roditelji kažu: 'Nemoj da budeš mesar, nego diplomirani ekonomista', a njih ima mnogo na tržištu rada. A poslodavci imaju problema da nađu mesare i stolare. Niko danas neće da se bavi zanatima", kaže Budinčević.

Zbog smanjenog budžeta, služba zapošljavanja ove godine je organizovala upola manje obuka i prekvalifikacija nego prošle godine.

"Obuku imamo i za zavarivače, konfekcionare, mesare. Znači u skladu sa iskazanim potrebama lokalnog tržišta rada, a naravno rade se i obuke u smislu prenosivih znanja i veština uz postojeće kvalifikacije, kako bi se povećala kvalifikovanost i konkurentnost na tržištu rada", objašnjava Ljiljana Lutovac iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Najviše mladih želi da upiše smer ekonomskog ili finansijskog tehničara, pa i smer poslovne administracije, zato što vode prema menadžerstvu.

U Nacionalnoj službi zapošljavanja kažu da će budžet za 2014. biti duplo veći od ovogodišnjeg, što podrazumeva veći broj obuka i prekvalifikacija za proizvodna i zanatska zanimanja.

- Na tržištu rada sve je manje prijavljenih mašinbravara, autolimara, vodoinstalatera i sličnih zanimanja, iako potražnja za njima nije opala u poslednjih nekoliko godina - rečeno je u Nacionalnoj službi za zapošljavanja.

- Prošle godine se nije javio nijedan učenik za mašin-bravara, a za instalatera je upisano samo dvoje, pa su i oni prešli u neki drugi obrazovni profil jer nismo mogli nastavu da držimo samo za njih. Za smer bravara upisalo se svega petoro, a taj smer smo održali jer je zanimanje deficitarno, pa da deca imaju mogućnost da se zaposle odmah pošto završe školu - rekla je pomoćnica direktora Srednje mašinske škole Vesna Živković.

Prema njenim rečima, nije redak slučaj da preduzetnici dolaze lično u školu i traže da đaci idu na praksu kod njih da bi ih kasnije odmah zaposlili. Kako kažu, na oglasima je za zanate jako slab odziv, pa su prinuđeni da radnike traže po školama.

- Vrlo su traženi i operateri mašinske obrade, čak smo pre nekoliko godina ukinuli i smerove za strugare i glodače, gde više nije bilo odziva, i prispojili ih smeru za mašinske operatere. Jedini smer gde nikad nije bio problem s prijavljivanjem je automehaničarski - objašnjava Živkovićeva.