Ригорозна контрола фискалних рачуна и рада на црно

Интензивна провера је, каже Агатуновић, започета 23. јула, и од тада су инспектори обавили 1.211 контрола, а неправилности су утврђене у 30 одсто случајева. На том послу тренутно је, како каже, ангажовано око 1.000 инспектора, који су нон-стоп на терену. 

Пажња порезника ће бити усмерена на све делатности трговине и услуга, те угоститељство, односно свуда где је у оптицају готов новац. А тамо где се утврде неправилности, каже Агатуновић, биће предузете и одговарајуће мере из надлежности Пореске управе. 

То значи да ће уследити захтеви за покретање прекршајног поступка и да ће "ухваћеним" послодавцима привремено бити забрањено да раде. 

Само у првом таласу контроле, према подацима порезника, радње је морало да затвори 105 послодаваца.    

Агатуновић поручује да Пореској управи није циљ само да санкционише обвезнике. Управо зато су, објашњава, до сада уручили 14.500 обавештења у којима истичу значај легалног пословања за државу, као и значај евидентирања промета преко фискалних каса и уредног плаћања пореза и доприноса запосленима. 

"Ако се и поред тога један број пореских обвезника не буде придржавао закона, ми ћемо морати да применимо законом предвиђене санкције", рекао је он.

Агатуновић подсећа да и грађани могу да пријаве сваки случај кад не добију фискални рачун, а они то, како каже, већ годинама и раде, па тако недељно Пореска управа добије око 60-ак пријава грађана. 

Саговорник Танјуга је поручио да ће Пореска управа предузимати акције против оних који не издају фискалне рачуне, док ће онима који поступају у складу са законом покушати да олакша пословање увођењем једноставнијих процедура.

Упитан када очекује прве резултате тако ригорозне конртоле, одговара да ће они брзо бити видљиви. Такође, очекује да ће послодавци ревносно евидентирати промет преко фискалних каса и уплаћивати порез, те у том смислу, наводи, очекиван је и појачан прилив новца у државни буџет.

Говорећи о послодавцима који не пријављују раднике, Агатуновић наводи да се у решавање тог проблема кренуло већ увођењем обједињене наплате пореза и доприноса.
"То значи да су послодавци у обавези да подносе пореску пријаву за све порезе по одбитку за своје раднике и уколико то не ураде, ми имамо надлежност да поднесемо ту пријаву по службеној дужности. Зато ће контрола пријаве радника и уплате пореза и доприноса бити олакшана у наредном периоду", каже Агатуновић.

Он указује да и сами запослени имају право да поднесу пријаву Пореској управи, ако имају сазнања да им послодавац не уплаћује порезе и доприносе.
"Радник може и анонимно да пријави послодавца, а Пореска управа послодавцу не доставља податке о томе ко га је пријавио", каже Агатуновић.

Циљ Министарства финансија и Пореске управе је, како каже, да послодавци пријаве све раднике чиме би избегли високе казне за рад на црно. 

Казне које се изричу у вези непријављивања радника, подсећа Агатуновић, односе се на меру привремене забране обављања делатности до 60 дана, док новчана казна може бити у висини 30 до 100 одсто дугованог пореза. 

Казна за неевидентирања промета преко фискалних каса такође подразумева до 60 дана забране обављанај делатности, док новчани износ казне за предузећа иде од 100.000 до два милиона динара, а за предузетнике од 50.000 до 500.000 динара.