НИН: Ризици задуживања државе због спровођења економских мера Владе

За Фискални савет тренутно најважније економско питање је код кога ће се држава задужити и под којим условима, док ће за Владу највећа брига бити да тај новац нађе. Колико год да кошта

Ако се изузме ничим оправдана, сем предстојећим изборима, одлука власти да пунолетним грађанима „поклони“ по 100 евра, остале мере државе за санацију штете од вируса ковид-19 готово једногласно су наишле на одобравање струке. Скоро да и нема економисте или привредника који је претходних дана казао како је тај пакет лош, погрешан и неоправдан, мада су сви редом свесни да држава тај новац нема на свом рачуну и да нам следи немало задуживање.

Уз такву подршку, још је нејасније зашто је власт имала потребу да ситуацију представи другачијом, односно да тврди како је стање у буџету толико добро да ће се планирани пакет финансирати делом из буџета, а делом из задуживања, када је јасно, а то потврђује и анализа мера од стране Фискалног савета, да ће се Србија задужити за целокупан износ.

Јасно је да у буџету који је сачињен тако да на крају године бележи сасвим мали дефицит, али ипак мањак, не може ођедном бити вишка којим би се покривале мере. Поготово што је тај буџет скројен тако што се рачунало на привредни раст од четири одсто, а тиме и на веће приходе, што сада пада у воду. Уместо раста, рачуна се на пад БДП-а од око два одсто, а то заједно са очекиваним растом од четири, доноси лошији резултат од шест одсто. И притом најављује се да ће расходи за плате и пензије остати исти, односно увећани су због једнократне помоћи пензионерима и повишице од 10 одсто медицинским радницима.

Последица је онда јасна, већи буџетски дефицит и раст јавног дуга, као резултат надомешћивања те разлике између мањих прихода и већих расхода. И то није нешто са чим ће се суочити Србија, већ готово све земље у свету, али српски креатори фискалне политике нису одолели потреби да ситуацију ипак представе мало лепшом него што јесте.

А она је таква да ће држава морати да се задужи ове године за око 6,5 милијарди евра како би финансирала све обавезе, процена је Фискалног савета. Процена Министарства финансија, са којом се и Савет слаже, јесте да ће услед пада БДП-а и смањених прихода, али и уштеде на расходној страни буџета због немогућности да се нека планирана улагања државе и остваре, на крају године буџетски дефицит бити око два одсто БДП-а, а када се томе придода новац намењен за економске мере, долази се до минуса у буџету од око девет одсто БДП-а.

„То онда значи да ће буџет сем 3,1 милијарду евра, колико ће коштати планирани пакет мера, имати и додатни дефицит од око милијарду евра услед очекиваног пада привредне активности. Уз све то, држава мора током 2020. да обезбеди и додатне три милијарде евра за отплату раније узетих кредита, то јест дела јавног дуга који током 2020. доспева на наплату“, пише у анализи Фискалног савета.

Другим речима, када се сабере новац неопходан за враћање ранијих дугова (три милијарде евра), дефицит који ће се створити због пада прихода (милијарду евра) и новац који је потребно само ове године издвојити из буџета за економске мере, (3,1 милијарду евра, јер је план да банке пласирају преостале две милијарде, а да држава гарантује враћање неког дела, али то се свакако неће десити у овој години), долази се до безмало седам милијарди евра.

Процена Фискалног савета је да око 500 милиона евра држава може да финансира из својих резерви, што наводи на закључак да ће 6,5 милијарди морати да прибави током године на домаћем или иностраном тржишту капитала. Иако Фискални савет ово сматра начелно оправданим задуживањем, ако се изузме одлука о „поклону“ од 100 евра, они не крију да ће тај посао бити велики изазов и сматрају тренутно најважнијим економским питањем управо ово - од кога ће се држава Србија и под којим условима задужити током ове године како би финансирала своје обавезе.

„Биће то и велики изазов и немали ризик, и зато је неопходно да Министарство финансија одмах крене у преговоре са банкама, међународним финансијским институцијама, као и другим кредиторима о условима тог задуживања. Може се очекивати да ће каматне стопе бити нешто веће него досад, јер је велики број земаља тренутно у истом или сличном проблему и већ тражи новац на међународном тржишту. Колико је то озбиљан проблем доказује и чињеница да је више од 90 земаља већ затражило или финансијску или стручну помоћ ММФ-а“, каже за НИН Данко Брчеревић, главни економиста Фискалног савета.

И светски стручњаци све учесталије се баве проблемом кредитирања држава у развоју које би у овој ситуацији када сви траже новац за санацију последица ковида-19 и решавање кризе која се сматра већом од оне 2008. могле запасти у дужничке проблеме. У тексту за Project syndicate, на који НИН има право објављивања, Пјер Оливије Гуринчас, професор економије на Универзитету Калифорнија и Ченг Таи Ши, професор економије на Пословној школи Универзитета у Чикагу, пишу како ће ситуација у којој ће се свака земља задуживати за санацију штете од вируса корона довести у двоструко неповољан положај државе у развоју.

За разлику од развијених, које имају способност да издају обиље дужничких хартија и задуже се доста повољно на тржишту, земље у развоју ће се суочити са чињеницом да неће бити у стању да прикупе потребна средства, али и да ће им се амерички капитал, на пример, одселити због атрактивнијих услова у својој матици или другој развијенијој и сигурнијој земљи. Јагма за новцем на светском тржишту већ је почела и неминовно ће довести до раста његове вредности, односно пораста камата, али да не би проузроковала и дугорочну штету, па и кризу дуга у неким земљама, ови аутори позивају Међународни монетарни фонд на реакцију и креирање плана мораторијума на дугове држава у развоју.

Опширније у штампаном издању НИН-а