Судбина нишког аеродрома у рукама Београда

Конкретних договора за сада нема, али како каже градски већник Михајло Здравковић, члан нишке делегације, шансе за опстанак наше ваздушне луке и даље постоје.

-Иницијатор ове посете било је српско Министарство спољних послова, посета је договорена још пре годину дана, а домаћин нам је био директор аеродрома Шарлеруа Жан-Жак Клокет. Овај аеродром од Брисела је удаљен свега 50 километара, у близини је још један у Лијежу и оба спадају у категорију секундарних, али по броју летова, путника и услуга јако добро послују. Ови аеродроми су изабрани, због тога што су на почетку рада имали истоветне проблеме као и наш. Постојала је добра инфраструктура, али и близина неколоко националних ваздушних лука које су ове аеродроме потпуно потиснули. Ипак, уз помоћ града, регионалне Владе Валоније и отворености ка приватном капиталу успели су да се изборе за позицију на тржишту и јако добро раде, каже за Здравковић.

Према његовим речима, аеродром Шарлеруа ове године остао је без летова за Београд, а менаџмент процењује да има довољно заинтересованих путника који би са овог аеродрома путовали ка Србији и Балкану. Градоначелник Ниша Зоран Перишић био је задужен за презентацију града и његових потенцијала, руководилац развоја аеродрома Константин велики Андријана Цветановић презентовала је нишку ваздушну луку и њене потенцијале, што је било довољно да менаџмент Валонског аеродрома пристане да се крене у заједничку потрагу за лоу кост компанијама које би летеле управо из Ниша.

-Њихова испитивања тржишта показују, да ће се авио-саобраћај све више селити ка Балкану и евроазијском подручју, а да ће носиоци путничког и карго саобраћаја бити управо секундарни аеродроми, који у кратком року могу да опслуже већи број путника и терета. Туристички потенцијали овог дела Србије, географски положај града као центра региона, Коридор 10, су најзначајније предности нашег аеродрома по оцени директора Шарлеруа аеродрома. Договорен је скори долазак господина Клокета у Ниш и заједничка акција на проналажењу лоу кост компаније која ће летети из Ниша, додаје наш саговорник.

На питање каква је перспектива нишког аеродрома у светлу искустава из Белгије, Здравковић каже:

-Биће далеко боља уколико пословна политика аеродрома Београд буде таква да лоу-кост компаније, које сада слећу тамо, преусмере на секундарне аеродроме какав је наш. Уколико уз то применимо и искуства аеродрома које смо обишли-јефтина цена карата и брзо укрцавање путника, робе и опслуживање авиона, све би било далеко боље и перспективније.

нис аеродром-с лазаревиц_6Међутим, пословна политика престоничког аеродрома није једини камен спотицања за нишки, који већ неко време нема ни једну редовну линију и животари од по неког бизнис лета приватним авионима, симболичног карго саобраћаја и јавног градског саобраћаја. Велика препрека за долазак неке ниско буџетне авиокомпаније је недостатак такозваног АЛС система. Како објашњава Михајловић , то је први и главни услов који постављају све лоу кост компаније, а заправо је систем за аутоматско навођење летилица у условима слабе видљивости. Звучи невероватно, али овде није проблем новац, јер се систем, прецизније процедура не може купити.

-Сертификат односно документ о испуњености АЛС система издаје српска Агенција за контролу летења. Према њиховим критеријумима, документ не можемо добити због тога што се наша писта налази у близини планине Јастребац, а безбедност полетно-слетне писте ремети и положај хотела Амбасадор. Постоје могућности да се издају нестандардне процедуре, за краће писте, међутим Агенција до сада није била вољна то да уради. У задњих годину дана показују неку добру вољу у том правцу, али све иде врло споро, а свака лоу кост компанија која дође, АЛС ситем поставља као први услов. Уз то, нишком аеродрому недостаје и један диајсинг-камион за одлеђивање писте у зимским условима. Један који имамо је врло стар, задовољава тренутне потребе, али ако би дошло до повећања обима посла, он не би могао да буде од велике користи, каже Михајловић.