Швајцарски франак посебан као и сама Швајцарска

Званична валута Швајцарске је швајцарски франак. Службено име ове парламентарне заједнице је Confederatio Helvetica Franak према коме је швајцарски франак добио ознаку CHF.

Латински назив је усвојен из практичног разлога, обзиром да је познато да је у Швајцарској на снази употреба четири службена језика: немачки, италијански, француски и романс. Швајцарски франак важи за веома специфичну валуту из више разлога.

Између осталих важних особина једна од важних чињеница је да он не припада ни Европској монетарној унији, а ни групи Г-7 (САД, Француска, Немачка, Италија, Велика Британија, Јапан и Канада) иако има епитет главне европске валуте.

Друга важна особина коју има швајцарски франак сигурно јесте значај швајцарског финансијског сектора иако је швајцарска привреда релативно мала, а то је уједно разлог да се швајцарски франак сврстао у ред главних светских валута, где спадају: USD, EUR, GBP, JPY, CAD и CHF.

Иначе, Швацарска има врло блиске економске односе са Немачком и Евро зоном што се углавном огледа у понашању две валуте.

Еуро и швајцарски франак имају веома сличне особине и понашање на глобалном финансијском тржишту, с тим да повећана потражња за швајцарским франком често прави велике осцилације на тржишту.

Од 2000. године, а након увођења нове монете Европске уније и промена на пољу светске финансијске политике, швајцарски франак је значајно променио своје карактеристике, а посебно у свом односу према злату и златним резервама.

Наиме, познато је да је дуги низ година прошлог века швајцарски франак важио за једну од најсигурнијих валута у свету, а све због своје конвертибилности у златним резервама. Међутим, швајцарки франак традиционално има веома виталну везу са златом тако да се процењује да швајцарска центална банка држи у златним резервама око 30 посто ацтиве своје валуте.

Новонастале прилике које су последица законских и других промена глобалног финансијског сектрора допринеле су да швајцарска централна банка у значајној мери прода своје златне ресерве (чак око 50 посто од укупне количине) чиме је престала и њена обавеза да откупљује новчанице златом.

Укидање златног паритета швајцарског франка практично је злато постало нормална, тржишно употребљива имовина за швајцарску централну банку. За трговање на међународном финансијском тржишту ово је једна од најбитнијих карактеристика коју је попримио швајцарски франак, односно да је престало његово ограничење и уска оријентација на злато.

- Актуелни раст швајцарског франка донео је забринутос грађанима који су узели кредите обрачунате у тој валути. Међутим стручњаци се углавном слажу да је то лична одговорност своког појединца задуженог по овом моделу.

Др Драган Петровић, професор (Економски факултет Ниш), за Јужну Србију Инфо каже,

"За разлику од планске привреде у којој се у категорију релевантних економских учесника убрајају искључиво предузећа, у тржишним економијама својство економских учесника заједно са предузећима имају и држава и породична домаћинства.

 У том смислу полази се од стандардног приступа, прихваћеног у економској теорији, који претпоставља пуну рационалност економских актера приликом реализације процеса економског одлучивања.

Како је у тржишној привреди сваки посао скопчан са одређеним ризиком, то је нелогично да један субјект уђе у ризични подухват и у случају губитка исти пребаци на другог субјекта или друштвену заједницу у целини.

То са собом повлачи операционализацију економске одговорности, у чијој је суштини механизам повезивања награда са доношењем оптималних економских  одлука, односно казни са погрешном проценом везаном за изгледе и судбину неких економских трансакција.

С тим у вези, понашање економских актера у сфери кредитне потрошње и узимање кредита у швајцарским францима типичан је пример недовољно опрезног посезања за кредитним задужењем, који је, између осталог, игнорисао аспекте неизвесности везане за кретање девизног курса швајцарске валуте, као и оптимистичким размишљањем у погледу висине примања и извесности очувања радних места.

Отуда следи и логички закључак да државна интервенција у смислу субвенционирања губитака проузрокованих неповољним кретањем девизног курса и увећањем рата кредитних задужења индексираних у швајцарским францима, нема адекватно рационално упориште. То, наравно, не значи да нема места доношењу неких релаксирајућих мера на релацији централна банка – пословне банке – корисници кредита.

С друге стране, оно што је логично од државе очекивати у оваквим и  сличним случајевима то је њено превентивно деловање.

 У овом конкретном случају, на пример, пожељно је далеко више упозоравати на постојање иманентне и свакодневне неизвесности везане за кретање курса страних валута, и што је још важније подржати закључивање кредитних уговора у којима би уместо имплицитних кредитних клаузула, са мноштвом разних допунских услова, предност имали обавезни елементи уговора исказани кроз једноставније ставке и одредбе.

То би  допринело лакшем информисању грађана што би, уз континуирано упознавање становништва са основним нормама тржишног понашања, временом подигло степен опрезности и ниво рационалности  приликом узимања кредита. изјавио је Петровић".

Народна банка Србије (НБС) прикупља информације и анализира реаговања надлежних регулаторних тела у другим земљама на нагли раст швајцарског франка, као и евентуалне договоре банка и дужника, и отворена је за сагледавање свега онога што је добро и применљиво из искуства других, али упозорава да се решења из других земаља не могу "преписивати".

"Када се доносе решења за овакве проблеме, као што је проблем који се односи на отплату стамбених кредита индексираних у швајцарским францима, мора се имати у виду да су свака земља и околности у њој различите и да се решења не могу 'преписивати'", саопштила је НБС.