У новчанику 54.000, у корпи 70.000 динара

Просечна бруто зарада исплаћена у децембру 2017. године била је 74.887 динара, и у односу на претходни месец, номинално и реално је била већа за 14,1 одсто.

У односу на исти месец претходне године, просечне бруто и нето зараде номинално су веће за 1,7 одсто, а реално су мање за 1,3 одсто.

Раст зарада исплаћених у децембру, у односу на новембар 2017. године, резултат је, пре свега, динамике исплата, наводи се у саопштењу и додаје, да се “традиционално крајем децембра због новогодишњих и божићних празника исплаћују зараде које би иначе биле исплаћене почетком јануара”.

Поред тога, крајем године се врше и исплате заосталих зарада, као и годишњих и кварталних бонуса, што је такође утицало на раст зарада исплаћених у децембру 2017. године, истиче се у саопштењу.

Републички завод за статистику најавио је да ће се, почев од 2018. године, просечне зараде рачунати на основу података из евиденције Пореске управе и да ће се, због преласка на нови извор података и нову методологију, месечна саопштења о просечним зарадама убудуће објављивати 55 дана по истеку месеца на који се зараде односе.

Тако ће просечне зараде за јануар бити објављене 26. марта 2018.

Нова Просечна потрошачка корпа за месец новембар 2017. године износила је 69.847  динара и мања је од нове Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,14 одсто или 95,56 динара.

Минимална потрошачка корпа за новембар 2017. године износила  је 36.249 динара и мања је за 0,33 одсто или 120,29 динара у односу на минималну потрошачку корпу из претходног месеца. У односу на новембар 2016. године  минимална потрошачка корпа већа је за 2,4 одсто.

Подаци које су објавили Републички завод за статистику и Министарство трговине, туризма и телекомуникација, показују да грађани и даље за просечну потрошачку корпу морају да издвоје више него што зараде, али како већина њих месечно добија минималну зараду, за потрошачку корпу је потребно да издвоје две месечне зараде. За минималну потрошачку корпу мораће да издвоје зараду и по.

И даље је највећа ставка када се ради о месечним трошковима, рачун за комуналне услуге, односно за струју, воду, грејање и остале комуналне потребе. Најмање се, и даље, од месечне зараде издваја за образовање и културу, али и за куповину одеће и обуће. У најтежој ситуацији се налазе грађани који живе у општинама на југоистоку Србије где је стопа незапослености веће од осталих делова Србије, али је и плата знатно нижа у односу на остале градове.

“Тешко се саставља почетак и крај месеца, а само мели број грађана може да покрије трошкове потрошачке корпе својом месечном зарадом”,каже један Нишлија. “Прво што платимо су комунални рачуни јер ако се нагомилају, и утуже нас предузећа, не може нико више да нам помогне. За остало шта остане, а не остане ништа”, вајка се овај Нишлија и додаје, да је немогуће са овим примањима, ако у породици ради само један члан, да се опстане.

Сличног су мишљења и остали грађани највећег града на југу Србије.

“Статистика каже да је број незапослених особа смањен,али се то у реалном животу не примећује”, додаје Нишлијка која је остала без посла пре неколико година.”Све је већи број младих који одлазе у потрази за послом, а они који остану овде живе на рачун бака и дека и њихових пензија јер се до посла и даље тешко долази. А, што се тиче зарада, оне су и даље мале. Све поскупљује, а плате су “замрзнуте”. Радимо само да би смо платили трошкове које имамо, почев од комуналних рачуна, преко телефона, кабловске и интернета”.

Многи су већ одустали што од кабловске, што од грејања, а неки и од интернета, и то у 21.веку. Све више је и оних који, да би преживели, раде два посла.

"Пре подне радим у фирми у којој сам већ двадесетак година, али за минималац, а поподне приватно. Углавном је то помоћ у кући и за мале паре, али ...", прича суграђанка са факултетским обарзовањем.