Народна веровања за Бадњи дан и Божић: Нишлије се редом изувају да би им се жене брже порађале

Ако сте се са неким посвађали, данас је право време да узмете слушалицу у руке, позовете га и помирите се.

Ако некоме дугујете нешто, данас би требало дуг да вратите како не бисте дуговали целе године. Ово су само неки од старих обичаја и веровања у вези са Божићем, најрадоснијим хришћанским празником.

У околини Ниша обичај је да се пре јела сви укућани истовремено изују јер се верује да ће се због тога жене брзо порађати.

То је празник целе породице, па би сви требало да буду на окупу, а посећује се само најближа родбина или пријатељи. Сам Божић слави се три дана, а празновање почиње на Бадњи дан, када се сече Бадњак и уноси у кућу.

Бадњи дан

Већ у рану зору, пре изласка сунца на Бадњи дан домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече Бадњак. Обично се бира младо, право храстово или церово дрво, сече се и засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном веровању, Бадњак се мора посећи са три снажна ударца. Кад се донесе кући, усправи се поред улазних врата и ту стоји до вечери. У дом се уноси кад падне мрак, заједно са сламом и печеницом. Домаћица у сламу под сто ставља орахе и разне слаткише, које деца траже пијучући као пилићи. Слама се из куће износи у рану зору трећег дана Божића. Вечера на Бадњи дан је увек посна, али богата, да би и нова година била родна.

Божић

Први дан Божића је дан радости, рађања, обнављања живота. Ујутру, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима. Тог дана сви укућани облаче најсвечаније одело. Рано ујутру, у кућу долази положајник, полаженик, полазник или радован, а уобичајено је да то буде мушко, здраво, крштено дете.Чесница је незаобилазни део ручка у нашој традицији и има улогу славског колача. Меси се рано ујутру од пшеничног брашна и масти, без квасца. У њу се ставља новчић, негде и парче Бадњака ради здравља, зрно кукуруза или пасуља, пшенице... Пре ручка, чесница се окрене слева надесно и ломи на онолико делова колико има укућана. По народном веровању, ко добије новчић биће здрав и срећан целе године. Прасе или јагње за печеницу најчешће се коље на Туциндан, два дана пред Божић.

Стари обичаји и веровања за Божић и Бадњи дан:

- На Божић се све започиње, не треба бити празних џепова и ваља се и поновити.

- Ако на Божић падне киша, верује се да ће родити све што се окопа мотиком.

- У околини Ниша обичај је да се пре јела сви укућани истовремено изују јер се верује да ће се због тога пилићи истовремено изводити, жене брзо порађати, краве телити, а овце јагњити.

- У неким крајевима се верује да не ваља божићну свећу гасити дувањем, већ је треба „умирити“ хлебом натопљеним вином.

- На југу Србије постојало је веровање да ће девојке и момци који преспавају на слами посутој за Бадње вече уснити будућег супружника.

- Ваља посадити неку биљку јер се верује да ће се сигурно примити.

- На Божић би требало радити ствари које су нам током године задавале проблеме, да бисмо их у наредној години лакше савладавали.

- Ваља да се положајник огрне губером да би био дебљи скоруп на кајмаку, а у неким крајевима верује се да је добро измаћи му столицу како би се срећа заковала за кућу.

- Од Божића до Светог Стефана не ваља ни да се кућа чисти, а у Војводини верују да за време божићних празника не ваља лупати на врата да кокошке не би лупале јаја.

- На Божић не ваља позајмљивати ником ништа да се не би целе године развлачиле ствари из куће.

Правила за Бадњак:

- Грехота је да се Бадњак прескаче или гази, а његова ватра се не сме распиривати дувањем.

- Није добро дирати га кад је близу да прегори, да се не би сломио на месту где је највише истањен ватром.

- Не ваља заспати док Бадњак не прегори.

- Део пепела чува се да би га помешаног са водом пили против главобоље.