обичаји

На Велику суботу дан пре Васкрса, у кућама, завршавају се неопходни послови везани за дочек великог празника.

Сезона слава је почела, a у недељу је Аранђеловдан, друга најчешћа слава у Србији. Ковид нас вратио у изворне и суштинске оквире, јер крсна слава јесте слава једног дома, једне породице и њихових најближих рођака и пријатеља, а није повод за масовна окупљања. рекао је та РТС свештеник Владимир Вукашиновић.

Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима на земљи даровао вечни живот. За највећи хришћански празник у српском народу су заступљени лепи обичаји.

Поред тога што се користи током црквених обреда, босиљак заузима значајно место и у српској народној традицији. 

Манифестација „У сусрет славама“ данас је у дворишту Шоп Ђокићеве куће одржана по други пут.

Данас се слави успомена на дан када је рођена Пресвета Богородица Марија, у дому Јоакима и Ане у Назарету. За овај велики и важан празник везују се бројна веровања и обичаји.

Цела Србија спрема се за Божић и Бадње вече. Рано ујутру старији и најмлађи одлазе у шуму по бадњак, а тако су још пре свитања уз погачу, вино и жито кренули и становници Пожеге и Косовске Митровице. Кажу да традиционалном заједничком сечом бадњака желе да очувају веру у народ и традицију.

Ивањдан (Ивандан), Свитњак, Јован Игритељ је хришћански празник којим се обележава рођење светог Јована Крститеља, 7. јула по грегоријанском, односно 24. јуна по јулијанском календару.

Младенци се увек празнују 22. марта а посвећени су успомени на страдање светих четрдесет Мученика Севастијских, који су за Христову веру пострадали 320. године.

Данас на Сретење спремамо погачу плетеницу. У неким деловима сокобањског краја и данас по старом обичају девојке за удају месе погачу у сустет пролећу и мадожењи.