Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Осврт поводом смрти Фидела Кастра

rssBookmark and Share

27.11.2016 Миодраг Тасић

Безмало пола века Фидел Кастро је врховна власт на Куби. Малом острву на само 80 миља од обала Сједињених Америчких Држава. Најмоћније земље на свету и огорченог Кастровог непријатеља.

Фидел Кастро

637 пута су Американци покушали да убију Кастра и није им се посрећило. Надживео је Фидел девет америчких председника, а и поред тешке болести којом је опхрван последњих годину дана, може лако да се деси да надживи и овог садашњег. Треба само да поживи још годину дана.

Куба, рај на земљи, како ју је доживео Колумбо, када се искрцао на њено тло, до 1898. године била је шпанска колонија. Те године, после пораза од САД у краткотрајном рату, Куба постаје амерички протекторат, да би касније постала наводно независна. Међутим, независност је плаћена давањем Америци једног дела територије, по злу чувеног Гвантанама, као и могућности да Америка увек интервенише када су њени интереси угрожени.

Амерички амбасадор на Куби је био јача личност од кубанског председника, по правилу увек диктатор, мафијаш и бараба, а Куба је почетком двадесетог века стециште америчке мафије, проституције и прљавог бизниса. У таквом окружењу се родио Фидел Кастро 1926. године, као треће дете у бројној породици богатих шпанских досељеника из Галиције. Додуше, Кастров отац је дошао као сиромашни најамник, али се својим радом и знањем обогатио, тако да је на крају поседовао плантажу шећерне трске на 12.000 хектара, фарме, фабрике и слично.

Захваљујући богатству могао је Фидел да се школује. Уписао је правни факултет и завршио га у року, стекавши звање адвоката. Било је то 1950. године. Но, још на факултету Фидел је истински студентски вођа. Плени својом огромном снагом, речитошћу, што му је велики дар јер је могао и по десетак сати да држи говор, храбро се туче с противницима. Необуздани карактер, љубимац жена, али и предводник незадовољних, угњетених и обесправљених.

Са 21. годином Кастро учествује у неуспелој експедицији за обарање диктатора Трухиља у Доминиканској Републици, а већ следеће 1948. учествује у уличним немирима у Боготи, главном граду Колумбије, изазваним убиством једног познатог левичара.

И тада је Кастро дефинитивно постао револуционар, борац за ослобођење Латинске Америке. 1952. године генерал Батиста је извршио војни удар и преузео власт на Куби. Претходно је, двадесетак година раније, већ владао као диктатор. Иначе, кубански председници су сви одреда били криминалци и диктатори и владали су само захваљујући репресији и помоћи Америке. Међутим, месец дана после војног удара, млади адвокат Фидел Кастро тужи генерала Батисту и тражи казну од сто година затвора за диктатора!

Но, у Латинској Америци се судским путем ништа не постиже па Кастро већ следеће 1953. године са 130 побуњеника напада једну касарну, с циљем насилног освајања власти и рушења генерала Батисте. Подухват се завршава неславно јер су две трећине побуњеника побијене а ускоро су похапшени преживели, међу њима Фидел и млађи брат Раул, верна Фиделова сенка. Фидел је осуђен на 15 година затвора, али је после две године помилован у општој амнестији. Одмах након ослобођења Фидел одлази у Мексико да спрема нову револуцију. У Мексику упознаје младог лекара из Аргентине, Ернеста Гевару. Легендарног Чеа, романтика и професионалног револуционара. После једног разговора од дванаестак сати настаје нераскидиво и дубоко пријатељство, а ток историје се окреће у новом смеру.

Већ 1956. године 82 побуњеника се укрцавају у Мексику на један скроман бродић и крећу у освајање Кубе. И поново неуспех. Брод стиже са два дана закашњења и дочекан од војске. Само шеснаесторица преживљавају покољ, али се они окупљају на планини Сијера Маестре и већ кроз месец дана остварују прву војну победу. Освојена је мала касарна. Невиђени оптимизам, храброст Фидела, Чеа и осталих, пожртвовање с једне, и мржња становништва против корумпираног режима с друге стране, као и слабост самог режима довешће Кастра на власт за само две године. 1.јануара 1959. побуњеници преузимају власт.

Са влашћу нових људи на Куби настају и нови односи. Спроводи се аграрна реформа, одузима земљишни вишак. Кастро национализује фабрике шећера и осталу индустрију. Све је у рукама америчких власника. И одједном постаје трн у оку Америци. Даје лош пример у области од највиталнијег значаја за САД-е. И већ 1961. Америка преко своје обавештајне службе организује покушај свргавања Кастра. Чувена операција у Заливу Свиња, када су добро организовани противници Кастра, углавном кубански исељеници са Флориде, покушали инвазију, уз обилату подршку и логистику ЦИА-е. Међутим, побуњеници су храбро дочекани, чак је и Кастро лично учествовао у борбама, бивају масакрирани и поражени а Америка и председник Кенеди бивају осрамоћени. Сада Америка уводи потпуну изолацију Кубе, не купује шећер, главни производ са острва, не дају ни литар нафте. И спас долази од СССР-а. Хрушчов нуди помоћ, која се оберучке прихвата, а Кастро одједном израста у марксисту. Куба постаје социјалистичка држава. Не из убеђења, већ из нужности.

Од тада траје тотална економска блокада Кубе од стране целе Америке, покушавају се атентати на Кастра а у време ракетне кризе 1962. године и војна блокада. Руси су били поставили кришом атомске ракете на Куби и кад је Кенеди сазнао за то мало је фалило да дође до атомског рата и опше катаклизме. На крају се Хрушчов сложио да повуче ракете а у замену за то да Америка не врши убудуће војну интервенцију против Кубе.

Кастрова власт се одликује великим промашајима у економији, експериментима, хтео је чак да укине новац као средство плаћања, на Куби влада оскудица у храни и рационалисано снабдевање:  деведесетих година 250 гр. хлеба дневно и пар јаја не дељно, ако и тога има!

Ипак, Кастро израста у легенду. Дружи се с великим писцима; пријатељевао је с Хемингвејем, последњих четрдесет година нераздвојан пријатељ Габријела Гарсије Маркеса. Највећи новинари пишу о њему, стварају мит, а сам Кастро је велики манипулатор. На једном заседању Уједињених нација у Њујорку није могао да добије хотелски смештај. И Кастро се упућује у црначку четврт, Харлем, где не би нико одсео. Али, изазива опште усхићење и публицитет. Сутрадан га у Харлему посећује лично Никита Хрушчов!

Многи Кубанци беже са Кубе у оближњу Америку. Већина покушава да се докопа бољег живота, но у Америци су сви Антикастровци. Другачије не би могли да добију право боравка. И Кастро, за разлику од осталих земаља социјалистичког лагера, дозвољава овим незадовољницима да се иселе. Даје луке за прихват бродова, свако може да оде по сопственој жељи. Америка ликује и пропаганда чини своје. Једне године је 125.000 Кубанаца отишло за Флориду. Али ускоро Американци траже да Кастро прими назад већину својих земљака. Наиме, Кастро је послао 27.000 хиљада криминалаца и душевних болесника. Директно су довођени из затвора и лудница на америчке бродове!

Кастро је доживео да га Папа Јован Павле II посети, то јест да му дође „на ноге“. Иначе, мада школован у католичком духу, Кастро није много држао до цркве.

И бивши амерички председник и непријатељ Џими Картер долази му у посету. Својим пркосом, храброшћу, уз обиље среће – храбре срећа помаже, дуготрајним опстанком и поред невиђеног притиска најмоћније силе, Кастро је израстао у легенду, мит, живу историју. Па и када га ускоро не буде више било, његово дело није било узалудно. Без обзира шта се буде дешавало са Кубом. Револуционарно семе је посејано широм Латинске Америке. Данијел Ортега у Никарагви, Ево Моралес у Боливији, Хуго Чавез у Венецуели одржавају и шире тај пламен. А сам Кастро ће остати упамћен као модерни Дон Кихот, али Дон Кихот који је победио данашње ветрењаче. Као пример успешног одолевања светској тиранији и деспотизму. У овом тренутку је предмет политиколошког, филозофског, економског изучавања и новинарских записа, у будућности биће то књижевна и флилмска фигура.

Миодраг Тасић (објављено у часопису „Светионик“ јуна 2007.)

Алексиначке вести

Коментара: 0


#   Миодраг Тасић   Фидел Кастро
@




[ Додај коментар ]