Предраг Митровић: Да подсетим јавност за шта ми је суђено

Привредна друштва јабланичког округа запољшавала су 10.686 радника, готово исти број запослених као и 2011. године и остварила позитиван нето финансијски резултат у износу од 281.120.000,00 динара. Укупан износ остварене нето добити привредних друштава јабланичког округа износи 2.054.816.000,00 динара, док су привредна друштва која су исказала нето губитак у свом пословању, исказала исти у износу од 1.773.696.000,00 динара.

Предузетници јабланичког округа запошљавали су током 2012. године 2.204 радника, што је у односу на 2011. годину 219 радника мање. Нето финансијски резултат предузетника јабланичког округа у 2012. години износи 104.928.000,00 динара што је у односу на 2011. годину мање за 14.689.000,00 динара.

Вредност имовине привредних друштава нашег округа износи 34.040.025.000,00 динара од чега 31.742.590.000,00 динара чини изражену вредност некретнина, постројења, опреме и биолошких средстава, дугорочни финансијски пласмани су у вредности од 1.794.004.000,00 динара, а вредност обртне имовине износи 29.175.079.000,00 динара.

Вредност сталне имовине предузетника јабланичког округа по подацима Агенције за привредне регистре износи 1.559.740.000,00 динара, док вредност обртне имовине износи 3.294.871.000,00 динара.

Упоређујући ове податке може се закључити да су предузетници јабланичког округа истински носиоци привредних активности јер су са готово 5 пута мање радника остварили само два пута мањи нето пословни резултат у односу на привредна друштва, али су и као такви, плаћавши порезе, на добит држави Србији. Уз остале порезе и доприносе, у већој мери су допринели пуњењу буџета Републике Србије и локалних самоуправа јабланичког округа него привредна друштва, пре свега она са страним капиталом од којих се очекивало да покрену посрнулу привреду и привредни развој јабланичког округа.

И поред чињенице да су бројна привредна друштва на територији округа приватизована, раде у склопу великих светских корпорација и да су од локалне самоуправе привилегована по бројним основама, а од државе Србије и директно потпомогнута улагањем за отварање нових радних места, резултати анализе су апсолутно на страни предузетника, чија је структура капитала 100% домаћа.

Посебну пажњу изазивају остварени финансијски резултати – губици које су остварили Здравље Актавис, Фалке, Џинси, Sonder-dux и нека друга привредна друштва која послују у Србији и чији је главни мотив уступања ресурса и давања одређених привилегија од стране локалних самоуправа на територији округа и СИЕПЕА–е, било отварање нових радних места, којим би се исплаћивао порез на зараде и пунио буџет локалних самоуправа, остваривање нето добити из које би се наплаћивао порез на добит предузећа од кога би се инвестирало у нове развојне пројекте и финансирао рад републичких органа, институција и установа.

Утрошена су огромна новчана средства из ионако сиромашног буџета Републике Србије, уступљени ресурси локалних самоуправа без накнаде и дати у својину поменутим предузећима, а ефекти су и више него поражавајући. 

Поред губиташа, домаћих предузећа, много је примера контраверзног пословања, наизглед друштвено одговорних и угледних, великих светских компанија у Србији – „ИНВЕСТИТОРА У СРПСКУ ПРИВРЕДУ“! 

У укупном износу нето губитка привредних друштава јабланичког округа, само 4 предузећа на територији округа, која су била и требала да буду замајац привредног развоја округа, Здравље, Фалке, Jeanci и Sonder-dux на пример, исказали су заједно нето губитак на крају 2012. године у износу од 311.286.000,00 динара, или укупно 17,55% укупно исказаног нето губитка привредних друштава јабланичког округа:

• Jeanci– исказан нето губитак у 2012. години – 33.160.000,00 динара
• Фалке – исказан нето губитак у 2012. години – 99.453.000,00 динара,
• Zdravlje– Actavis – исказан нето губитак у 2012. години – 100.683.000,00 динара.
• Sonder-dux– исказан нето губитак у 2012. години – 77.990.000,00 динара.

Дубоко уважени «странци» су од некадашњег поноса лесковачке привреде «Здравља» направили губиташа, исисали капитал, отпустили раднике и навукли обавезе од којих се никада не може опоравити.

Дубоко уважена господа странци у Фалкеу, око којих су УРС и ДС водиле рат око питања ко их је довео у Лесковац, су за само три године од 415.914.000 милиона динара оснивачког капитала исисале и изнеле из Србије 338,4 милиона динара капитала, сводећи капитал предузећа на 77,5 мииона динара, при том само у 2012. години исказавши нето губитак од 99.453.000,00 динара.

Да у финансијским извештајима о пословању поменутог предузећа нема логике, да нешто сугерише да не ваља и да треба да буде предмет контроле и ревизије многих државних органа и криминалистичких служби, говори податак да производни радник у Лесковцу ради за у просеку од 5 до 10 пари чарапа које Фалке Србија производи, а у Немачкој се продају у распону од 6,5 ЕУР (Fein: 210 Artikel ) до 130 ЕУР по комаду (Alle ansehen: 99 Artikel ).

Такође, напомене ради, скрећемо пажњу да је свим запосленима на име зарада, пореза и доприноса на зараде свих радника у предузећу испаћено 122.960.000 динара, а да су трошкови консултанских услуга према «иностраним консултантима» и трошкови репрезентације плаћени у збирном износу од 116.068.000,00 динара или су приближно једнаки вредности зарада исплаћеним свим запосленима у Фалкеу Србија за целу 2012. годину.

Не желимо да скренемо пажњу да је Фалке био у пројекту СИЕПА и да је добио по 6.000 ЕУР за свако новоотворено радно место.

Jeanci је у 2012. години, такође примера ради, исказао нето губитак већи од 33.000.000,00 динара.

Најславнији „шампион“ у изигравању прописа државе Србије, који послује на југу Србије је БАТ (Бритиш – Америкен табако) који је у 2012. години исказао нето губитак у износу од 1.891.904.000,00 динара, а губитак изнад висине капитала на дан 31.12.2012. године износи 6.208.316.000,00 динара.

Намеће се мишљење да је исказивање реалних финансијских показатеља у Србији луксуз и да су „паметни“ страни менаџери и домаћи добро плаћени директорчићи, много мудрији и способнији у изигравању прописа државе Србије, али и интереса њених грађана, него што се могло чак и претпоставити. 

Није ни чудо, јер преговоре о сарадњи и привилегији коришћења ионако скромних финансијских и других ресурса државе Србије имају странци - „страни инвеститори“ и „пробрани домаћи бизнисмени“, а не предузетници и домаћи привредници. Јер о контроли њиховог рада (ако је и иоле има) очито воде рачуна професори страних језика, „свршени политички менаџери политички признатих (приватних) факултета“, недоучени и принаучени морално и политички подобни „стручњаци“, или једноставно, српски речено – дунстери у Министарству финансија и другим министарским ресорима Владе Републике Србије.

Морамо бити свесни да власт, из себи знаних интереса није желела да контролише рад губиташа, чиме је трасирала модел губитничког пословања у Србији, омогућавајући девастацију ресурса српске привреде. 

С друге стране, без исказивања добитка у пословању и плаћања пореза на добит нема ни буџетских прихода из којих се финансира рад државних органа Републике Србије, војске, полиције, просвете, науке..., а наметнута од бивше и садашње власти, флоскула јефтина радна снага, просто преведено значи минималан порез на зараде и недовољно средстава у буџетима градова за развојне пројекте или финансирање зарада запослених у предузећима, установама и институцијама локалних самоуправа.

Држава Србија мора да заштити себе, своје интересе, као и интересе грађана Србије, перманентном контролом и будним надзором над исказивањем финансијског резултата пословања привредних друштава и предузетника у Србији. Посебан предмет контроле морају да буду предузећа која исказују губитак у свом пословању, као и предузећа која користе субвенције или било какве привилегије државе Србије или локалних самоуправа уз континуирано праћење новчаних токова истих. Свакако, уочена пракса да инострана предузећа докапитализују зависна предузећа у Србији средствима која се воде као донације, мора бити санкционисана.

Из перспективе фискалних ефеката и економске ефикасности неопходно је увести општи порез на плаћања за услуге према иностранству (пре свега консултантске) што је један од најомиљенијих начина повећања трошкова (расхода) и умањења финансијског резултата српских предузећа са већинским страним капиталом. 

Опорезивањем ових накнада остварили би се додатни порески приходи, ускратила могућност злоупотреба, а лица која дивиденду исплаћују оснивачима у иностранству на прикривен начин, у форми накнада за консултантске или друге услуге, онемогућила у избегавању плаћања пореза држави и једног од опште примењеног модела исисавања капитала српских предузећа.

Господине министре Динкићу, Вучићу, Дачићу, госпођо др Табаковић, па ви све ово знате! Зашто не предузмате мере и спречите даљу пљачку и робовање државе Србије и њених грађана, прикупите недостајућа средства за буџет Републике Србије и обезбедите могућност редовног финансирања рада државних органа, исплате пензија, плата просветним радницима, улагања у науку...?

Порески инспектори би морали да се позабаве овим подацима, јер ће ефекти контроле рада великих привредних друштава дати много веће пореске резултате, него активности писања казни привредницима за прекршаје у износу од по 50.000 динара, који ће тим казнама бити принуђени да обуставе рад и затворе своје радње.

Мр Предраг Митровић
Двери Лесковац