Одлука Скупштине Удружења филмских глумаца Србије да се због друштвено-политичке ситуације не организује 60. издање фестивала добила је формалну потврду и на седници Савета. Из тог удружења, чији је председник глумац Петар Бенчина, поручено је да „било која друга манифестација коју евентуално организује Град Ниш нема везе са Саветом фестивала, нити са Удружењем филмских глумаца Србије“.
А то није без значаја. Оснивачи фестивала су – заједно – Скупштина града Ниша и Удружење филмских глумаца Србије. Та два тела не могу једно без другога. Једно доноси институционалну подршку и локални идентитет, друго доноси професионални кредибилитет и суштину фестивала – глуму. Без тог двојства, Филмски сусрети нису више фестивал, већ само позориште сенки.
Колико год да је ревија старих филмова добронамерна, она не може да замени суштину Филмских сусрета – вредновање савремене српске кинематографије и глумачких остварења. Фестивал је, пре свега, био место сусрета глумаца, аутора и публике, жива сцена на којој се огледа тренутак домаћег филма.
Став дела јавности да је овогодишње „обележавање“ уступак притисцима није без основа. Када се из фестивалског календара избрише 60. издање, шаље се порука да уметност није довољно важна да опстане у тешким временима. А управо тада је њена улога најзначајнија.
Ниш ће и ове године гледати филмове. Али Филмских сусрета – у правом смислу – неће бити. Јубилеј без глумаца, без нових улога, без сусрета. Традиција није само датум у календару, већ живи континуитет који се не сме прекидати. Зато ова година остаје празна страница у историји једне од најстаријих манифестација посвећених глуми.
