Амерички амбасадор: Не знам шта раде Руси у Нишу, то је питање за Србију

Не знам тачно шта они раде, никада нисам посетио тај центар, али мислим да има добрих разлога за забринутост", рекао је Скот, одговарајући на питање новинара да ли сматра да је Руско-српски хуманитарни центар заправо шпијунски центар.

Скат је рекао да је то питање више за Србију, за људе који ту живе и за Владу Србије.

"То је питање за њих, шта мисле да они  заправо раде у том центру", нагласио је амерички амбасадор. 

Амерички амбасадор је у Нишу отворио симпозијум "Улога НАТО у југоисточној Европи" и при том истакао да је сарадња са том војном алијансом пре свега у интересу Србије.

Он је подсетио да Србија и НАТО сарађују већ десет година и сада постоји скоро 100 заједничких активности.

"Одлука је на Србији да ли ће остати неутрална или ће ући у НАТО. Мислим да може остати неутрална, а ући у Европску унију. Има чланица ЕУ које су неутралне", рекао је Скот.

Истина је, рекао је Скат, да је 1999. године било цивилних жртава и САД жали за сваком цивилном жртвом, али и САД и Србија морају ићи даље.

Руски центар у Нишу: Хуманитарци или шпијуни

У Нишу већ пет година ради Српско-руски хуманитарни центар. Објекат је, према званичној верзији, намењен за обуку српских и руских спасилаца и помоћ становништву, а према критичарима, шпијунски центар, и тачка спорења источних и западних сила у Србији. 

Споразум са НАТО

Подсетимо, Скупштина Србије ратификовала је 12. фебруара 2016. споразум Србије и Организације НАТО за подршку и набавку (НСПО) о сарадњи у области логистичке подршке. Споразум са НАТО, између осталог, предвиђа слободу кретања и дипломатски имунитет свим припадницима НАТО у нашој земљи; размену поверљивих информација и опреме; НСПО, њена средства, приходи и друга имовина биће изузети од свих пореза, царине и других дажбина, осим плаћања јавних комуналних услуга, док ће особље НСПА, укључујући и њихова возила, уживати право слободног пролаза и приступа кроз читаву Србију.

Припадници Руско-српског хуманитарног центра били су анагажовани на евакуацији становништва у Обреновцу током поплава 2014. године, а у помоћ су у случају елементарних непогода ишли и у Босну и Херцеговину и Словенију.

Руски званичници већ неколико година траже да се статус руских држављана ангажованих у центру у Нишу изједначи са статусом припадника НАТО у Србији који, према споразуму Србије са НАТО из 2016. предвиђа, између осталог, слободу кретања и дипломатски имунитет свим припадницима НАТО у нашој земљи.

Још у октобру 2014. године, током Војне параде у Београду, најављено је потписивање Споразума о условима боравка, привилегијама и имунитетима Руско-српског хуманитарног центра у Нишу. Међутим, тај документ, ипак, није потписан.

Министар спољних послова Ивица Дачић 4. маја ове године рекао је да статус центра треба или решити или га угасити.

"Већ трећу годину ово изазива сметње у функционисању центра у Нишу, Русија не издваја средства која је наменила, јер није решен статус. Ово питање се мора решити или центар угасити", рекао је Дачић.