Америка и ЕУ траже да се затвори српско-руски центар за ванредне ситуације у Нишу?

Професор београдског Факултета за безбедност Милан Мијалковски истиче да су се и пре чули слични захтеви, иако је јасно да центар у Нишу није војна база, и оцењује да, уколико су наводи медија тачни, САД и ЕУ настоје да спрече било какво "појављивање" Русије у региону.

"Генерално посматрано, САД и ЕУ, а пре свега САД, већ годинама на Балкану имају апсолутни и потпуни утицај на све земље, а тај утицај је толико велики да се свако помињање Русије схвата као 'инфилтрација' и 'дочекује на нож'", рекао је Мијалковски.

Он садашњу ситуацију са украјинском кризом упоређује са атмосфером из доба "хладног рата", те сматра да ће сукоби између САД, ЕУ и Русије бити још израженији, а притисци на Србију већи.

"Србија ће у том погледу бити изложена одређеним притисцима и порукама с обе стране, са којима се за сада наше руководство веома успешно носи", рекао је Мијалковски.

Српско-руски хуманитарни центар у Нишу намењен је брзом реаговању у случају пожара, поплава и земљотреса, а званично је почео са радом почетком 2012.

Почетком 2009. године, америчка Глобална агенција за стратешке анализе (СТРАТФОР) објавила је истраживање по коме би центар у Нишу могао бити први логистички центар са потенцијалном војном употребом изван територије бившег Совјетског савеза.

За разлику од Русије, која није војно присутна у региону, најпознатија НАТО база на овом подручју је база "Бондстил" на Косову, која је у оперативној употреби од 2000. године.

По објављеним подацима из 2013. године, Русија је имала 25 војних база у иностранству а САД - тридесетак пута више.

Уз базе и аеродроме у региону - Италији, Румунији и Бугарској...- присуство НАТО је много израженије и у други деловима света, али и Русија планира да ојача капацитете у том сегменту.

Русија планира да прошири стално војно присуство изван својих граница отварајући војне базе у неким страним земљама, изјавио је у фебруару руски министар одбране Сергеј Шојгу.

Он је навео да се на листи тих земаља налазе Вијетнам, Куба, Венецуела, Никарагва, Сејшели, Сингапур и још неколико држава, пренела је руска агенција РИА Новости.

Москва тренутно има само једну поморску базу изван бившег Совјетског Савеза, и то у Тартусу у Сирији, али је судбина ове базе неизвесна због грађанског рата, који и даље траје у тој земљи, наводи руска агенција.

Украјинска криза, која је почела у априлу ове године довела је и до пооштрених односа Русије и НАТО, чији званичници на самиту у Велсу разговарају о формирању ударне јединице за брзо реаговање и изградњу војних база на источним ободима НАТО.