Директори у школама запослили снаје, синове и пола родбине

Славољуб Станојевић је 11 година на челу „Раде Металца”, школе са 1.200 ученика и 170 запослених. Међу њима је и његов син Душан, који држи практичну наставу, и Олгица Станојевић, снаха од рођеног брата, помоћна радница. Кратко је радила и снаха његовог сина, па је пребачена у Економску школу, као и његови сестрићи и братанци, а и рођени брат, који је ухлебљење нашао у ОШ „Светозар Марковић“.

Станојевић не види ништа чудно у томе.

- Сва деца су нечији синови и кћери, а Лесковац је мали град са много ближих и даљих рођака. Сви су примљени на конкурсима, није било жалби, све су контролисале инспекције – објашњава.

Посао под претњом
Начелник Школске управе Томислав Симоновић оцењује да се запошљавања врше по два основа: родбинском и партијском. – Ниједан закон у Србији не санкционише непотизам, а доказивање партијског запошљавања је тешко. На директоре се врше жестоки притисци, прети им се и сменом ако не запосле партијског кандидата. Ја, иначе, служим као раме за плакање онима који не могу да добију посао у просвети – искрен је Симоновић.

Слично је и у Трговинско-угоститељској школи. Директор Градимир Илић признаје да је запослио сина Игора, који одржава компјутерски систем и његову супругу Сању, која са петим степеном учи децу како да спремају колаче.

- Због тога сам обелео, а инспекције нису нашле ништа незаконито – вели Илић.

За непотизам се прозива и директорка Предшколске установе Јасмина Анђелковић Ђорђевић јер је запослила сина сестре од стрица и сина свог девера.

- Има интересовања политичара, али не и притисака – вели директор Илић који тврди да је имао само партијску књижицу ДСС. Станојевић признаје само књижицу некадашње Демократске алтернативе, а Ђорђевићева тврди да је ванстраначка личност.