До 2050. Србија остаје без 17 одсто становника!?

На челу ове листе на којој су углавном европске земље налази се Бугарска са очекиваним падом од 27,9 одсто, а следе Румунија (22,1 одсто), Украјина (21,7 одсто), Молдавија (20,3 одсто), Босна и Херцеговина (19,5 одсто), Летонија (19,1 одсто), Литванија (17,5 одсто), Србија (17,2 одсто), Хрватска (16,2 одсто), Мађарска (15,6 одсто) и Јапан (15,1 одсто).

Садашњи ниво миграција није довољан да надомести пад броја становника у регионима са ниском стопом прираштаја, а пример за то је Европа у којој ће, како се процењује, између 2015. и 2050. бити 63 милиона више умрлих него новорођених, и укупно 31 милион миграната, што значи да ће се становништво Европе смањити за 32 милиона. 

Европа се суочава и са старењем становништва, па је 24 одсто становника већ старо 60 година и више, а тај удео ће 2050. достићи 34 одсто, док ће се пораст касније успорити па ће 2100. старијих од 60 година бити 35 одсто.

Србија прати тај тренд са 24,4 одсто старијих од 60 година, и очекиваним порастом на 32,3 одсто у овој старосној групи до 2050. године.

Просечна старост у Србији повећана је са 30,9 година из 1980. на 40,6 у 2015, а очекује се даље старење на 46,8 у 2050.

Број становника у свету расте па је средином 2015. достигао 7,3 милијарде, што значи да је у претходних 12 година повећан за око милијарду. 

Темпо повећања броја становника смањен је са 1,24 одсто годишње у 2005. на 1,18 одсто у 2015, што значи да сваке године свет има додатних 83 милиона људи. Очекује се да ће у 2030. број становника достићи 8,5 милијарди, у 2050. години 9,7 милијарди, а 2100. године 11,2 милијарде.

Демографски трендови у свету су далеко од уједначених, па ће тако око половине додатних становника бити у Африци, која има и највишу стопу раста становништва од 2,55 одсто годишње, наводи се у извештају. 

Раст је посебно изражен у групи 48 земаља које су УН квалификовале као најмање развијене земље, од којих је 27 у Африци, а у делу тих земаља - Анголи, Бурундију, Конгу, Малавију, Малију, Нигеру, Сомалији, Уганди, Танзанији и Замбији - становништво ће се до 2100. године у најмању руку упетостручити.

У извештају УН се упозорава да ће концентрација раста у најсиромашнијим земљама отежати задатак владама тих држава које треба да искорене сиромаштво и неједнакост, као и глад и неухрањеност, да побољшају приступ образовању, ојачају здравствене системе, као и унапреде основне услуге грађанима и примене друге елементе одрживе развојне агенде. 

Када је реч о најмногољуднијим земљама, Индија ће за седам година преузети ту титулу од Кине.