И Ниш добио мурал “Хероји са Кошара”

Иза целе приче о муралу стоје три младића и свако је на свој начин допринео његовом настанку. Мурал је идеја двојице пријатеља Милоша Рашуоа и Младена Станковића, великих поштовалаца лика и дела хероја са Кошара, док је сам мурал радио трећи члан екипе Сава Мишић. Идеја се родила пре две године, када је тема око битке за Кошаре постала мало актуелнија, након дугог периода у коме се налазила у дубоком запећку, кажу ови младићи. Ниш је тако постао четврти град  који се на овај начин, муралом, одужио херојима са Кошара. Ту су још Београд, Неготин и Косовска Митровица.

„Разлог зашто сам изабрали ову локацију, јесте због близине парка, хале стадиона и базена Чаир, великих институција попут електродистрибуције и Клиничног центра, због којих је велики транзит људи и моторних возила, те мурал може бити лако уочен и послужити да се људи мало више информишу о тематици везаној за битку за Кошаре“, каже Младен Станковић и додаје:

“С обзиром да су мурали „Хероји са Кошара“ урађени у Београду, Неготину и Косовској Митровици, решили смо да мурал који ми радимо изгледа другачије од ових. На мурал смо ставили ликове директних учесника борби на Кошарама, који су погинули на караули 1999. године. Изузев једног момка, Драгана Грубића (26), који је био први где је било најтеже и увек давао себе када је највише требало, и на такав начин несрећно окончао свој живот 2004. године остали борци са муралу су: наш Нишлија водник Дејан Митић (23), из састава херојске 125. моторизоване бригаде, водник Иван Васојевић Јагуар (24) и потпоручник Предраг Леовац (24) који су са Грубићем били у саставу 53. граничног батаљона Приштинског корпуса и свако од њих има своју ратну причу.И сама битка је врло комплексна, зато је потребно да се о овим јунацима пише, чита и зна“, каже Младен Станковић.

Ликови и њихове приче са мурала, су само неке у мору истих, чији су виновници учесници битке за Кошаре, како погинули, рањени, тако и преживели.

„На овај начин, хтели смо да им се захвалимо за њихова бесмртна херојска дела и животе уткане у одбрану отаџбине у нади да ће се у будућности, водити већа брига о обележавању битке, помоћи борцима и новим муралима и спомен-обележјима не само битке за Кошаре, већ и осталих херојских дела припадника војске и полиције у последњем рату“, истичу аутори мурала.

„За битку на Кошарама, слободно можемо рећи да представља најважнију битку у модерној историји Србије“, објашњава Младен Станковић, матер историчар. „Свако ко је мало упућенији у ову тематику, зна да су ови јунаци спречили копнену инвазију на нашу земљу током НАТО агресије 1999. године. Да српска омладина није стала на пут агресорима, вероватно би уследила окупација државе. Голобради момци нису дозволили да до таквог исхода дође, јер су знали шта се налази иза њих и шта бране, Свету српску земљу Косово и Метохију и Србију! Према званичним подацима, на Кошарама је пало 108 бораца, највише на целој територији захваћеном ратом, те је синоним отпора нашег народа током агресије, што свакако не значи умањење жртава и датих живота на другим локацијама на простору КиМ и остатка СРЈ. Све нас је то додатно мотивисало да  израдимо мурал у Нишу, и сада смо успели у томе“, закључује Младен Станковић.

Битка се водила око реона карауле Кошаре на граници СР Југославије и Републике Албаније између 9. априла и 10. јуна 1999, током НАТО бомбардовања СРЈ. Све је завршено потписивањем Кумановског споразума.