Инвалиди из штампарије морали да узму мале отпремнине и остану без посла!

Према његовим речима, у протекла три дана отказ су дала последња три радника штампарије, док је 48 запослених са инвалидитетом и пет радника без инвалидитета отишло из предузећа крајем прошле године уз социјални програм који је држава обезбедила.

Радници нису имали избора што се тиче останка у фирми. Било је само питање да ли да оду из штампарије без отпремнина или уз отпремнине од 200 евра по години стажа“, казао је Филипов.

Он је рекао да је штампарија од почетка године имала само три радника јер они нису испуњавали услове за добијање отпремнине.

Штампарији сада предстоји покретање стечајног поступка, а стечајни управник и држава одредиће даљу судбину њене имовине“, рекао је Филипов.

Како је истакао Филипов, руководство штампарије одустало је од покретања унапред припремљеног плана реорганизације пошто је процењено да такав покушај спасавања фирме не би био успешан.

Процене су да дугови премашују 230 милиона динара, а највећи део дуга, око 200 милиона су заостале зараде“, навео је Филипов.

Он је казао да су извршитељи одавно пописали готово све што штампарија „Вук Караџић“ има, али су још ту машине.

Држава, која је власник ове радионице, забранила је да се ишта прода док не додје стечајни управник“, истакао је Филипов.

Радници штампарије „Вук Караџић“ крајем прошле године апеловале су за помоћ писмом упућеним нишким медијима.

У писму су навели да живе на маргинама друштва и да им посао много значи.

Ми не губимо само примања већ и наш живот, односно смисао зивота. Били би срећни да радимо у нашим халама где дува промаја, где су машине застареле, где ретко ко навраћа“, истакли су, сада већ бивши радници штампарије „Вук Караџић“.

Некадашњи директор штампарије Братислав Стојковић такође је у више наврата апеловао за помоћ како би то предузеће било сачувано.

Он је истицао да би заштитна радионица опстала када би јој градска јавна предузећа и установе повериле штамапање само малог процента докумената које користе у свом раду.