Изгубио сав иметак, кућу, посао, здравље и сада је бескућник

То је изазвало опречна реаговања и дало право многима да ову људску драму и  трагедију тумаче и траже кривце на погрешним странама.

Најбитније од свега ипак је то, да је Радојчић у свом родном место изгубио сав иметак, кућу, посао, здравље и као прогнаник и бескућник у сопственој земљи доведен у стање у коме се налази.

Захваљујући бризи Општине Прокупље и Центра за социјални рад, успео је да преживи као прогнаник са Космета и још увек опстаје и поред великих својих егзистенцијалних и здравствених проблема.

- У његовом случају учинили смо све што је било могуће и даље чинимо како би се његово стање поправило, а о свему томе постоји и званична документација, кажу у Центру за социјални рад у Прокупљу.

Чињеница је да је Радојчић привремено настањен у општини Прокупље и да се од 2007. налази на евиденцији Центра за социјални рад у овом месту. Због свог лошег здравственог стања, које је такође последица свега доживљеног на Космету услед прогона и пљачке, Центар му је одредио за старатеља рођену сестру која живи у Нишу. Миодраг је то одбио и током 2013. године се самовољно настанио на поменутом плацу своје мајке у Прокупљу.

Како су изјавили надлежни у Центру, након обавештења старатељу да је њен брат одбио старатељство, Центар је покренуо поступак за његов смештај у адекватну установу социјалне заштите, међутим, он је одбио такав вид смештаја.

Ни ова солуција, на жалост, није одговарала Миодрагу, очигледно незадовољном постојећом ситуацијом и неприликама у којима се нашао услед прогона са свог родног огњишта.

У својству привременог старатеља Центар је покренуо поступак за остваривање права за негу и помоћ другог лица, али је надлежна лекарска комисија одбила тај захтев. Након тога Миодраг добија једнократну новчану помоћ за плаћање станарине у Добричкој улици у Прокупљу и месечну социјалну помоћ у износу од 9.000 динара.

- Судбина људска је често сурова. Поред тога што су ми на Космету отели све материјално, пољуљали су ми људско достојанство и понос. На почетку је било страшно тешко, а сад сам се готово на све навикао, у животу ме једино одржава мисао да ћу кад-тад успети да вратим своју имовину, да се скућим у свом родном крају и да бар старост проживим достојанствено, рекао је Радојчић.

На основу свега овога за Радојчића, који би најрадије да се врати у своје родно место одакле води порекло ,неопходно је обезбедити адекватну здравствену бригу.

Иначе, Општина Прокупље и Повереништво за расељена лица брине и сагледава потребе свих расељених лица са Косава и Метохије и избеглих из некадашње Југославије, којих на њеној територији има више од 5.000.