Јовица Васић: Новинар против "Мардока"

Још увек се плашим за своју безбедност коју би могла да угрози породица Радомировић, коју сам прозвао, као и они који стоје иза ње..., каже Јовица Васић, новинар нишких Народних новина који је десет дана штрајковао глађу, испред седишта Полицијске управе, захтевајући да институције коначно испитају „проблематично“ пословање Народних новина и других медија у власништву Видосава Радомировића и његових блиских сродника. Радомировића су, иначе, због поседовања десетак медија у Нишу и на југу Србије, поједини медији означавали као „нишког Мардока“, док је Васић, на крпи којом се огрнуо у време штрајка, сугерисао да су власници тих медија ипак само „лопови“ и „дерикоже“.

Има мишљења да је Васићев радикални протест до сада најозбиљније јавно упозорење о изузетно тешкој медијској ситуацији у Србији, катастрофалном положају великог броја новинара и привилегованим медијским тајкунима, којима „не фали длака са главе“, ма шта радили. У незваничним коментарима се може чути и да је његов штрајк и најјачи ударац пројектном суфинансирању медијских пројеката, којим, како се наводи, власници медија блиски властима добијају убедљиво највише буџетског новца, како би и даље промовисали власт, док су њихови новинари „у мизерном положају“.

Новинарске организације су већ ангажовале адвокате који ће погледати „око хиљаду страница документације о пословању Радомировићевих медија“, које им је предао Васић, који између осталог тврди да у тим медијима новинари раде на црно, у лошим условима, за мизерне пате и без синдикалне заштите. Како сазнајемо, уплатиле су му и прву финансијску помоћ, коју би требало да прима док не обезбеди нови посао, а која је већа од минималца од 22.000 динара који је примао од 2006. године, када су Народне купили Радомировићи. Радио је од тада као „дописник“ из општина и села југоисточне Србије. Каже да нема свој рачунар већ неколико година, откада му је покварио последњи, а он га дао сакупљачима секундарних сировина како би га однели на рециклажу.

У Народним новинама је радио од 1994. године, прошавши све рубрике, изузев спортске. Објавио је за то време десетак књига, углавном монографија. Пре тога је читаву деценију радио у Електронској индустрији Ниш, као металоглодач. Истовремено је студирао на Филозофском факултету у Нишу, где је дипломирао на одсеку за социологију. Хоби су му сликарство и риболов. Ожењен је и отац две ћерке. Рођен је 1961. године у околини Ниша.