Како је ГО Палилула креирала Одлуку о јавним расправама иако нема олвшћења као локална самоуправа

Највећи акценат што се нове Одлуке тиче стављен је управо на то да се грађани више питају о новцу који је њихов, да своје предлоге могу да дају у овој градској општини и да су врата општине отворена за њих. Међутим, они који су радили на изради ове одлуке кажу да су се суочили са бројним изазовима. Према речима професора Предрага Димитријевића, оно што је представљао посебан проблем је да одлуке које су донете на нивоу градова и општина прилагоде градској општини, која по закону о локалној самоуправи нема статус јединице локалне самоуправе. 

“То практично значи да градска општина нема све оне надлежности и компетенције које имају јединице локалне самоуправе. Самим тим и не могу да учествују грађани у доношењу многих одлука које та градска општина и не доноси, доноси их општина и град али не и градска општина”, објашњава Димитријевић. 

Он додаје да су им доста помогли стручни савети, финансијске и правне службе, те данас имају документ који садржи две варијанте, односно две могућности за учешће грађана. Једна је такозвана обавезна јавна расправа, када се ради о статуту, о буџету и важним финансијским и планским документима. Друга је, како каже, факултативна јавна расправа, када грађани могу сами ако имају довољан број потписа (100) да покрену иницијативу да се одређена одлука стави на дневни ред општинског већа и Скупштине општине. 

“Дакле ми можемо за сва питања која сматрамо да су нам важна да предложимо кроз једну иницијативу у складу са Одлуком да се она донесе као документ, или да се рецимо већ постојећи акти измене да би се прилагодили потребама и интересима грађана”, каже Димитријевић. 

Са друге стране, један од учесника панела, Небојша Ранчић, сматра да би било добро да у наредном периоду и град Ниш усвоји једну овакву Одлуку о јавним расправама.

“Одлука је усвојена на општинском већу, то значи да је спремна за скупштину, према информацијама које имамо у првој половини септембра ће бити одржана скупштина ГО Палилула и на дневном реду те седнице би требало да буде и ова Одлука”, истиче Ранчић. 

Такође, оно што такође сматра битним јесте да су кроз рад на овој Одлуци дошли на идеју да се успостави Институт зелене столице. То значи, како он објашњава, да представници организација цивилног друштва које се баве тим питањима, могу да присуствују седницама општинског већа и Скупштине општине. 

“Наравно, ту немају право гласа јер ту имају само одборници, ако причамо о скупштини или чланови општинског већа, ако причамо о општинском већу, али могу да активно учествују у дебати, да дају предлоге, иницијативе, што је такође један корак унапређења у демократији која је заснована на учешћу грађана”, напомиње Ранчић. 

Председник ГО Палилула Братислав Вучковић сматра да је важно и да грађани буду активнији како би сви заједно ствари у општини мењали на боље.

“Ми желимо да постигнемо што већи ефекат, међутим, не можете очекивати од грађана толику активност. Има ту активнијих, неки су неактивнији, али очекујем да овај ефекат буде пунији од невладиног сектора, од организација цивилног друштва, да они својим идејама узму активно учешће у креирању општинске политике”, поручује Вучковић.

Иначе, оно што идејни творци овог пројекта такође очекују је да јавна расправа о буџету за наредну годину на територији ГО Палилула буде у складу са овом Одлуком.Креирана Одлука о јавним расправама у ГО Палилула

Како је ГО Палилула креирала Одлуку о јавним расправама говорило се на петом Градском форуму који је одржан у Медиа и реформ центру Ниш. Панелисти Предраг Димитријевић, редовни професор Правног факултета у Нишу, Небојша Ранчић, експерт за јавне политике, Братислав Вучковић, председник ГО Палилула и Данијела Вучић, модераторка, говорили су о томе на који начин је креирана ова одлука, као и о томе колико ће она помоћи у томе да се грађани више питају о расподели буџета у општини Палилула. 

Највећи акценат што се нове Одлуке тиче стављен је управо на то да се грађани више питају о новцу који је њихов, да своје предлоге могу да дају у овој градској општини и да су врата општине отворена за њих. Међутим, они који су радили на изради ове одлуке кажу да су се суочили са бројним изазовима. Према речима професора Предрага Димитријевића, оно што је представљао посебан проблем је да одлуке које су донете на нивоу градова и општина прилагоде градској општини, која по закону о локалној самоуправи нема статус јединице локалне самоуправе. 

“То практично значи да градска општина нема све оне надлежности и компетенције које имају јединице локалне самоуправе. Самим тим и не могу да учествују грађани у доношењу многих одлука које та градска општина и не доноси, доноси их општина и град али не и градска општина”, објашњава Димитријевић. 

Он додаје да су им доста помогли стручни савети, финансијске и правне службе, те данас имају документ који садржи две варијанте, односно две могућности за учешће грађана. Једна је такозвана обавезна јавна расправа, када се ради о статуту, о буџету и важним финансијским и планским документима. Друга је, како каже, факултативна јавна расправа, када грађани могу сами ако имају довољан број потписа (100) да покрену иницијативу да се одређена одлука стави на дневни ред општинског већа и Скупштине општине. 

“Дакле ми можемо за сва питања која сматрамо да су нам важна да предложимо кроз једну иницијативу у складу са Одлуком да се она донесе као документ, или да се рецимо већ постојећи акти измене да би се прилагодили потребама и интересима грађана”, каже Димитријевић. 

Са друге стране, један од учесника панела, Небојша Ранчић, сматра да би било добро да у наредном периоду и град Ниш усвоји једну овакву Одлуку о јавним расправама.

“Одлука је усвојена на општинском већу, то значи да је спремна за скупштину, према информацијама које имамо у првој половини септембра ће бити одржана скупштина ГО Палилула и на дневном реду те седнице би требало да буде и ова Одлука”, истиче Ранчић. 

Такође, оно што такође сматра битним јесте да су кроз рад на овој Одлуци дошли на идеју да се успостави Институт зелене столице. То значи, како он објашњава, да представници организација цивилног друштва које се баве тим питањима, могу да присуствују седницама општинског већа и Скупштине општине. 

“Наравно, ту немају право гласа јер ту имају само одборници, ако причамо о скупштини или чланови општинског већа, ако причамо о општинском већу, али могу да активно учествују у дебати, да дају предлоге, иницијативе, што је такође један корак унапређења у демократији која је заснована на учешћу грађана”, напомиње Ранчић. 

Председник ГО Палилула Братислав Вучковић сматра да је важно и да грађани буду активнији како би сви заједно ствари у општини мењали на боље.

“Ми желимо да постигнемо што већи ефекат, међутим, не можете очекивати од грађана толику активност. Има ту активнијих, неки су неактивнији, али очекујем да овај ефекат буде пунији од невладиног сектора, од организација цивилног друштва, да они својим идејама узму активно учешће у креирању општинске политике”, поручује Вучковић.

Иначе, оно што идејни творци овог пројекта такође очекују је да јавна расправа о буџету за наредну годину на територији ГО Палилула буде у складу са овом Одлуком.