Коначно: Нулта толеранција за насиље у школама, ученици у Поправни дом, казне за родитеље

“Губе контроле над собом” код ученика, када се ради о насилном понашању, последњих година се бележи и у неким нишким школама. Априла прошле године је у једној средњој школи ученик избо ножем годину дана млађег друга. Био је то други тежак инцидент у школама за само двадесетак дана. У претходном сукобу ученик једне школе металном шипком је поломио обе руке ученику суседне школе. Сличних догађаја било је и ренијих година. Нишка јавност памти и догашај, такође у једној средњој школи у граду, када је ученик ножем убо друга у ногу, а у неким школама су се проблем међу ђацима решавали и палицама. Не сукобљавају се само ђаци међусобно. Све је већи страх и професора када морају да реагују на непримерено понашање ученика на часу или одмору. Посебно стархују од тога да ученик може да их пријави за малтретирање што са собом повлачи губитак посла па се просветари из тог разлога све више склањају “са пута” ученицима који су склони насилном понашању. У неким школама кажу да им ни родитељи не помажу у решавању овог проблема јер су увек на страни свог детета шта год оно учинило.

Нови министар просвете Младен Шарчевић је осудио насилничко понашање ученика у Младеновцу, али је том приликом нагласио да су овакве ситуације недопустиве и најавио озбиљније и оштрије санкције за свако кршење правила понашања у школама.

„Радимо на новом Закону о основама система образовања и васпитања, којим ћемо увести драстичније мере за непримерено понашање у школама. Овакве случајеве нећемо третирати као обичне прекршаје, већ као, малтене, напад на службено лице“, нагласио је министар Шарчевић, а преносе медији. Према његовим речима, у рад на новим законским решењима биће укључена и друга надлежна министарства, како би санкције за насилничко понашање ученика у школи сносили и њихови родитељи или старатељи.

„Имаћемо нулту толеранцију за насиље у школама“, закључио је министар Шарчевић у обраћању медијима.

Директори нишких школа кажу да су, а у вези са доношењем новог Закона о основама система образовања и васпитања, ових дана имали обавезу да у сарадњи са професорима школа попуне одговарајући упитник у коме су посебно означили које тачке Закона би морале да се промене, али су дали и своје за могуће измене.

“Једна од ставки која се и односи на понашање ученика у школи коју смо убацили у упитник је кажњавања родитеља”, каже Славица Јукић, директор Машинско-техничке школе “15.мај” у Нишу. “То би била задња мера која би била примењена ако родитељи не покажу вољу да сарађују са нама у решавању проблема, а који је везан за његово дете. При томе смо мислили на увођење новчане казне јер не видимо други начин да приволимо родитеље на сарадњу који се не одазивају на више наших позива”.

Она додаје да ни избацивање ученика из школе за сада не даје право решње.

“У том случају ученик који је кажњен избацивањем из школе сачека нову школску годину и уписује се или у неку другу школу или поново долази код нас”, кађе Славица Јукић. “У том случају проблем се само пребацује другој школи или се враћа у наше учионице, а ништа није решено”.

И у другим школама директори сматрају да мере које би се спроводиле према ученицима који се насилно понашају морају да буду пооштрене.

“Закон мора да буде строжи када се ради о ђацима који често изостају са наставе”, каже директор Гимназије “9.мај” Небојша Лекић. “То се, пре свега, односи на податак да ученику може да се смањи оцена из владања и само на основу броја изостанака. Сизуација је сада другачија. Ученик може да има 25 неоправданих изостанака, то је горња граница, али ако нема других испада оцена и не мора да му буде смањена”.

Директор Лекић није за кажњавање родитеља, посебно не новчаног, због лоше економске ситуације породица на југу Србије, али јесте за то да они покажу више воље да помогну професорима у решавању проблема са којима се срећу.

“Многи се родитељи не одазивају нашим позивима када имамо проблем са њиховим дететом, а не ретко су они ти који оправдавају часове деци”, додаје Лекић.”Уколико родитељи ни после више позива не желе да се укључе у решавање проблема, школа би морала да има више овлашћења за укључивање других институција и установа у целу причу, као што је Центар за социјални рад или Саветовалиште за младе”.

Према мишљењу Драгана Алексића, директора Економске школе у Нишу у решавању проблема са којима се срећу неке школе морала би да се укључи и локална самоуправа.

“Конкретно у школи немамо већих проблема са понашањем ђака јер професори пуно раде на томе, а углавном се све своди на то да децу окупирамо радом у ваннаставним активностима и за сада нам то успева”, каже Драган Алексић. “Економска школа, али и још две школе са којима деле зграду, имају други проблем. У питању су кафићи који се налазе на неких 500 метара од наше школе и који ничу као печурке после кише. Ученици одморе, време пре и после школе углавном проводе у њима. Како се ради о објектима у којима се служи и алкохол они никако не би смели да се нађу у близини школа, а у решавању овог проблема би морала да нам помогне и локлана самоуправа”, закључује Алексић.

И професоре и ученике очекује нови Закон о основама система образовања и васпитања. Ако министар просвете остане при своме насиље у школама се више неће толерисати, а “севање ножева” и “лупање шамара професорима” кажњаваће се на драстичнији начин.