Купио трафо и бандере, струју чека две деценије

Када је пре две деценије одлучио да се врати на очевину и да започне да се бави сточарством крај потопљеног села Велика Лукања на Старој планини, на обале Завојског језера, Славољуб Миничић (63) није ни слутио да ће од тада бити без струје. Вратио се животу својих предака, који су тумарали под светлом петролејке и фењера.

- Још 1996. године купио сам трафостаницу и две бандере а ја струју немам. Урадио сам и пројекат, међутим, нисам наишао на разумевање људи који су у то време били на челу Дистрибуције. Бацио сам, практично, 7.000 марака. Сада ми траже још 7.000 евра, а ја те паре немам - прича Славко.

- Поставио сам неке панеле, али они не могу да произведу струју за фрижидер, телевизор и сличне апарате. Много пута ми се покварило млеко, храна коју донесем из града, а да не говорим како све изгледа када ноћу морам у шталу. Натакнем кинеску батерију на главу и онда се сналазим како знам и умем. Посебно је тешко зими, када овце почну да се јагње или кад се нека од крава отели. Онда буквално све радим „под прстима“ и напамет - јада се овај сточар.

ЛЕГАЛИЗАЦИЈА У НАПУШТЕНОМ СЕЛУ?

ЗОРАН Ђорђевић, директор пиротске Електродистрибуције, каже да је упознат са комплетним случајем Минчића, али да су ствари поприлично компликоване.

- Наша Електродистибуција је спремна да помогне, међутим, читав случај компликује чињеница да је објекат у парку природе, за шта су неопходне многобројне дозволе из Београда које Минчић мора да прибави. Осим тога, да би добио струју, објекат мора да буде легализован или да је у фази легализације. Када је реч о опреми коју је набавио, морао је најпре да направи пројекат, па тек онда да је купује. Према нашим проценама, да би добио струју, потребно је бар десет до петнест хиљада евра - каже Ђорђевић.