Министар просвете: Родитељи могу бити новчано кажњени због изостанака деце из школе?

Посебни револт је изазвала цифра од 1.500 евра колико „коштају“ 20 изостанака у неким земљама западне Европе. Иначе, проблем изостајања са наставе у школама, посебно средњим, већ годинама постоји, а професори и директори школа су немоћни када се ради о спречавању ученика да изостају са наставе. У више наврата је мењана и законска регулатива која се односи на овај проблем, али број изостанака се није смањивао.

Директори појединих нишких школа кажу да се број изостанака пише петоцифреним бројевима, да највише изостају ученици завршних разреда, да изостенке, не ретко, правдају сами родитељи, али додају и да се на овај начин манипулише због оцена.

Примера ради, у једној нишкој гимназији ученици су у прошлој школској години направили око 38.000 изостанака, што је 60 по ученику, а практично то значи да свако од њих две недеље није похађао наставу. Изостанци су углавном оправдани јер ученици донесу или лекарско уверење, или сами родитељи правдају изостајање са наставе.

Директори школа су одавно схватили да се овде не ради о „правим здравственим проблемима“, већ пре о томе да је ђацима лакше да изостану из школе пред неки писмени задатак или одговарање. Онда науче градиво, припреме се за одговарање и добију добру оцену. И управо из тога разлога, родитељи и пристају да оправдавају часове.

„Увођење оваквих казни имало би смисла ако би се радило о превентиви, односно већем укљичивању родитеља у рад школе и праћење детета“, каже Набојша Лекић, директор Гимназије „9.мај“.Он додаје да је проблем изостајања ученика са наставе вишегодишњи и да је школи самој тешко да се избори са овим проблемом.

„Када би родитељи више времена проводили у школи водећи рачуна о томе шта њихово дете ради и сарађивали са стручном службом и професорима, ситуација би могла да се поправи и то би био, у том случају, добар потез“.

Директор Лекић, међутим, додаје, да, судећи по економској ситуацији у којој се сада налазе породице, ретко ко од родитље би могао да плати овако велики износ за казну. Па чак и да је он мањи, не би било логично да се плаћа нешто тако илузорно као што је изостајање детета са наставе.

„Додуше, не ретко, чак и сами родитељи учествују у овој манипулацији ученика, са њиовим благословом остају код куће да би учили и избегли лошију оцену,а родитељи каснеје правдају часове који уопште и нису за правдање, али смо ми у школи ту немоћни“, додаје директор Лекић.

И сами ученици су, иначе, свесни да превише изостају са наставе, али додају да им је од броја изостанака много важнија оцена. При томе се заборавља на чињеницу да се овде ради о кампањском учењу, од писменог до писменог задатка, а циљ средње школе, свакако, није, да од ђаке направи кампањце. Они би морали да усвоје знања која би била трајна, а учење кокво ђаци сада практикују не води овом циљу.

„Лакше је да мама и тата оправдају часове него да се поправи оцена која нам не одговара, због тога што се нисмо добро припремили за час“, каже један нишки средњошколац. „То посебно важи за писмене задатке јер се добијена оцена не може поправити, а и те како утиче на закључну оцену. А, писмених задатака имамо из неколико предмета, српског језика, математике, страног језика.Осим тога, преоптерећени смо градивом и не стигнемо све да урадимо“.

И тако, док седе и уче у дневник се уписују изостанци. Дешавало се у неким школама да рубрика за то буде претесна, па су професори ученике који нису присутни на часу уписивали на посебне папириће.

Родитељи се, наравно, у добром броју случајева не слажу са тим да плаћају изостанке својих ђака. Можда је то нормално на западу и у приватним школама где су професори много више посвећени ђацима, али овде не пристају на тако нешто.

„Нама је тешко деци и нове књиге да купимо, а о плачању изостанка и да не говоримо“, каже мајка једног срдњошколца.“Свако се од нас брине за своје дете и свако жели на неки начин да му помогне, па и да оправда изостанке, ако зна да је оно било код куће и да је учило, а да је тако говори податак и да одликаши изостају“.

Суштина изјаве министра просвете о плаћању изостанака ученика није да се родитељи баце у нови трошак, већ да и они, заједно са стручним службама у школама и професорима, почну активно да се укључују у рад школа, да више сарађују са разредним старешинама и прате своје дете. Ако је тако, и ако ће то смањити изостанке ђака у школама, онда вреди и о томе размсилити.