На данашњи дан донешена је Нишка декларација

Изјава за коју се касније одомаћио назив Нишка декларација, гласи овако:

"... Уверена у решеност целог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судбоносним тренуцима једини задатак, да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца. Сјајни успех који има да крунише ово војевање, искупиће обилато крваве жртве које данашњи српски нараштај подноси. У тој борби српски народ нема избора, јер се између живота и смрти не бира. Он је на њу принуђен и водиће је са онаквом истом несаломљивом енергијом и с каквом се пре сто година борио за свој васкрс из Косовске гробнице".

Србија је истакла, не српски ратни циљ-уједињење Срба, него југословенски-уједињење Срба, Хрвата и Словенаца. Изјаву о ратним циљевима дала је нова, коалициона Влада, састављена од представника Радикалне, Самосталне радикалне и Напредне странке. Том Владом замењена је хомогена "старорадикалска" влада, у време друге аустроугарске офанзиве-Поћорекове "казнене експедиције" - када се водила борба за државни опстанак. Она је требало да све своје снаге стави " у службу велике ствари Српске Државе и Српско-Хрватског и Словеначког племена".

Пашић који је био председник и нове владе, није био састављач Нишке декларације. Као њен састављач обично се наводи самосталски првак Милорад Драшковић. Пашић није био склон објављивању ратних циљева у првим месецима рата. Он се приклонио самосталсној иницијативи и, као шеф владе, узео учешћа у редиговању декларације. У току тог посла из предлога декларације изостављени су Словенци, што се могло приписати само Пашићу и његовим "старорадикалима". Један од ретких Словенаца у Србији, Нико Жупанич, приписивао је себи у заслугу што су Словенци обухваћени Нишком декларацијом и поред Пашићевог става да је о Словенцима "уопште прерано говорити".

Нишка декларација је била први пут да српска влада југословенско уједињење поставља као приоритетан циљ српске државне политике.

Википедиа