На нишком Старом гробљу обележена стогодишњица од смрти Тодора П. Станковића

Тодор Станковић, родом из Ниша, био је учесник свих ратова од 1878. до 1918. године, српски дипломата, новинар, национални радник и конзул у више градова Балкана. Историја ће га највише памтити по историјском чину из 1878. године, када је, по наређењу генерала Милојка Лешјанина и уз сагласност краља Милана, подигао српску заставу на нишкој Тврђави, изнад Стамбол капије – симболично уводећи Ниш у састав Краљевине Србије.

Уз свештенство Саборног храма, помен је служен њему и његовим саборцима, а венце су положили потомци, представници Града Ниша, Полиције, Српско-руског хуманитарног центра, бројна удружења која чувају сећање на српске ратнике, као и велики број грађана.

О животу и наслеђу Тодора Станковића говорила је његова праунука Ружица Васић, нагласивши да је дух његовог дела утицао на више генерација потомака – од генерала, краљевских ађутаната, до лекара и јавних радника, који су се сви, како је рекла, трудили да живе у складу са вредностима које је он утемељио.

Истраживач Мирослав Величковић, иницијатор обележавања овог значајног јубилеја, истакао је да је на Старом гробљу сахрањено још 17 истакнутих Станковићевих савременика – попут Учитеља Тасе, Петра Икономовића, Тодора Миловановића, сердара Јола Пилетића – чији су гробови уређени у оквиру овог подухвата очувања културне и историјске баштине.

– По мом дубоком уверењу, Тодор Станковић је најзначајнија личност Старог гробља. Сам чин подизања српске заставе на Тврђави представља један од највећих симбола нишке слободе. Он је личност која по свим критеријумима заслужује врхунско место у историји града – поручио је Величковић.

Станковић је након ослобођења изабран за првог начелника града Ниша. Као историограф, писац, народни посланик и генерални конзул у значајним балканским центрима, оставио је неизбрисив траг у српској историји. Носилац је многих домаћих и страних одликовања, а његово име и данас у Нишу одјекује као име ослободиоца.