Најсрамотнија "потврда" коју је Србија икад видела

Осмочлана породица Банчић једина је ромска породица у том селу са око 350 домаћинстава. Док се Југослав (40) и његова супруга Лидија (35) нису разболели, са својим комшијама Србима живели су у слози. Пакао настаје истог момента када се кроз село, пре 10 година, пронео глас да се Југослав разболео, а да је Лидија носилац вируса.

- Од тада па до данас живимо у потпуној изолацији. У продавницу не смемо јер нас гађају камењем, а продавци чим нас виде закључају врата. Млеко и хлеб купујемо чак у Лесковцу, тамо где нас не познају. Деца су нам изолована у школи, здравствени радници такође беже од нас. Пре неки дан доктор на дечјем одељењу у лесковачкој болници ме избацио из ординације и није хтео да каже од чега ми је дете болесно – прича Југослав који је као и Лидија под константном терапијом.

- Ми смо једина болесна породица у Србији чија се деца нису заразила ХИВ вирусом ни у мајчином стомаку ни после рођења. Следили смо упутства лекара, прошли све обуке, а ја сам добио и сертификат предавача. Али, нашим сељанима не може да се објасни да се сида преноси сексуалним контактом – објашњава он.

- У пола ноћи каменицама су нам поразбијали све прозоре. Једног дана ми је дозлогрдио живот па сам са 500 лекова покушала да се отрујем. На срећу или несрећу спасли су ми живот – прича Лидија, чија иначе кућа блиста.

Банчићи су добили и званичну потврду да су непожељни у селу, коју је потписао старешина Кацабаћа. Сваки физички напад су пријављивали полицији, али нападачи никада нису пронађени.

- Мене је група некадашњих другара претукла испред продавнице. Нико није хтео пред полицијом да посведочи иако је ту било пола села – прича 16-годишњи син Банчића.

Лекове од државе добијају бесплатно, али често им затреба финансијска помоћ за трошкове пута до Београда, за контроле. Неколико пута су се обраћали за помоћ Центру за социјални рад.

- Тај главни у Центру нас никада није примио, а председник општине је са мном разговарао кроз одшкринута врата – прича Југослав, који је о дискриминацији обавестио Невену Петрушић, повереницу за заштиту равноправности.

- Невена је о нашем случају писала председнику и премијеру, али ништа. Недавно је у двориште пушком упао један комшија и претио да ће нас све побити ако се не иселимо – причају Банчићи. Ситуација је, кажу, у тој мери постала драматична да више не смеју да изађу на сокак, а ноћу не спавају.

Директор болнице: Банчичи претерују

Директор Опште болнице у Лесковцу Небојша Димитријевић каже да Банчићи мало претерују.

- Сви познајемо породицу и сви желимо да им помогнемо. Али од њих тражим да се не свађају с лекарима, што често чине – вели Димитријевић.

www.blic.rs