Нема славе без 300 евра уз довитљивост домаћице

Рачуница показује да без најмање 300 евра нема породичне славе. Преведено на језик зарада то је више од једне просечне нишке плате, а ако се рачуна са нешто више гостију, без 500 евра не може да се мрдне даље од предјела. Они који су до сада славили кажу да су прошли боље од оних који се тек припремају да славе јер је неписано правило да је прослава посне славе скупља од мрсне. Домаћице кажу, теже се и припрема.

“Око 200 до 300 евра је минимум минимума да се “прегура” слава, али када би све ставили на папир, јер припреме почну раније, било би то бар за стотинак евра више”, каже Нишлијка Љиљана С. “Она додаје да славу, Светог Николу, који је тек очекује, припрема за двадесетак гостију, али наглашава да и поред мањег броја људи на славској трпези мора да буде свега у изобиљу.”

Она додаје, да су некада славу која је, иначе, најраспрострањенија у Србији, обележавали и по три дана јер је било пуно званица.

Долазила нам је родбина, пријатељи, другови деце”, набраја Љиљана С. “Сада се тај број смањује. Другови деце дођу на колаче и на кафу па је мало лакше, а мањи је број гостију и за славским столом. Једноставо се нема. У децембру се и тако пуно пара троши због великог броја празника, па не можемо све да поднесемо. Не ретко се помогнемо и кредитном картицом, па после неколико месеци отплаћујемо то”.

Неписано правило је да мрсна слава бива јефтинија. Ваљда због могућности веће комбинације намирница, док су они који славе посну славу ограничени у том погледу или су упућени на намирнице које и иначе коштају много више.

“Посне славе су скупе”, додаје наша саговорница. “За госте које планирам потребно ми је око двадесетак килограма рибе. Колограм кошта 400 динара. То је већ око 8.000 динара. За чишћење дамо још 1.000 динара и још око 3.000 за печење. То је већ 12.000 динара само за једну ставку”.

Посна слава значи пуно маслинки, пуно печурака, пуно морских плодова, пуно свега и свачега, а највише ораха. Само килограм ораха кошта, сада већ, око 1000 динара, јер ове године ораха није било ни за лек, а без два колограма не могу да се направе ситни колачи.

“На све то мора да се дода још и славски колач и долазак свештеника. За сечење колача и свећење водице оде и до 2.000 динара”, каже наша саговорница.

А у трошкове припреме спада и куповина пића. Без 50 евра овај део обавезе не може да се покрије. Издатак је вредан сваке пажње.

“Све зависи од тога колико гостију имате, али без обзира на то колико ће све да се утроши, мора да се има у кући”, додаје Нишлијка Марина С. у чијој се породици, такође, обележава крсна слава.”Купујемо пуно рибе, ораха, сувог воћа, а то је све скупо”.

Како год, али они који славе олакшаће породичне буџете за најмање две просечне зараде. Кредитне картице ће бити оптерећене новим износом, а све ће се отплаћивати месецима.

Ако је за утеху, на сав овај трошак, они који славе сада могу да се сврстају у чуваре српске традиције и културне баштине. Само пре два дана породична слава која се у свету обележава само у нашој земљи ушла је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, што представља први упис културних добара из Србије на ову листу. Одлуку о упису славе донео је Међувладин комитет за заштиту нематеријалног културног наслеђа, на свом редовном заседању одржаном у седишту Унеска у Паризу.

Улазак на листу за Србију представља изузетну част и престиж, али истовремено значи и обавезу државе чланице да створи неопходне услове за очување нематеријалног наслеђа на својој територији. Народни обичај прослављања домаћег заштитиника под називом слава или крсно име потиче из средњовековне Србије.