Слепи ученик матурирао уз помоћ другара

О њему су четири школске године бринули као о свом најрођенијем јер је био изузетан, увек расположен, позитиван и весео.

За њих је Стефан Стевановић из села Шарлинац код Дољевца, потпуно слепи ученик елитне гимназије "Светозар Марковић" у Нишу, био и више од друга, па су му својски помогли да заједно матурирају, пишу данас "Новости".

Због тога је ученицима одељења четврто три приликом уручивања матурских диплома, Коло српских сестара доделило и награду за хуманост, пишу данас "Новости".

Јер, сви ти ученици су још пре четири године, када је Стефан постао гимназијалац, показали да су његова страховања како ће бити прихваћен у одељењу била без основа.

А ученици су се још тада дали у "акцију". Како је Стефан морао сваког дана да путује, родитељи су га возили од села до Дољевца, и сместили у аутобус за Ниш.

На станици је свог слепог друга, сваког дана, дочекивао по један ученик одељења четврто три и доводио га до гимназије. Кад је звонило за крај наставе, пут се понављао.

А Стефану, сјајном дечаку и великом другу, ништа није било тешко. У почетку му је било жао што је мало успоравао израду контролних задатака и тестова, јер су морала да му се читају питања.

Ипак и то се веома брзо променило, јер су његови другови разним акцијама сакупили 3.500 евра и купили му штампач са Брајевим писмом!

"Сада ће му бити лакше и учење на факултету", каже Предраг Павић, један од Стефанових школских другова.

"Ишао је са нама на екскурзије, а покушавали смо кад год смо могли да поштедимо његове родитеље".

Речи хвале за спелог ученика имала је минулих година и Олга Драгојловић, директорка гимназије "Светозар Марковић", која подсећа да су за Стефана прилагодили учионицу у приземљу, организовали превоз и максимално припремили децу.

"Погледајте му само дневник, све саме петице ", ликовала је директорка. "Испало је најбоље могуће, иако нам је то први слепи гимназијалац".

Стефан Стевановић, који је у нишкој гимназији стекао пријатеље за цео живот, каже да их доживљава као своју породицу.

"Само захваљујући њима, успешно сам завршио гимназију ", вели Стефан.

Иако су због тешке болести још док је био беба, његове очи замењене протезама, Стефану није било тешко да у паузама између учења, храни свиње и кокошке и помаже родитељима на имању. Трудио се да никоме не буде на сметњи, јер је од малих ногу веома самосталан. А воли да живи на селу, које никада не би мењао за град.

Дечак из Шарлинца је осам година био у интернату Специјалне школе "Вељко Рамадановић" у Земуну. Путовао је понедељком до Београда, а враћао се петком, како би макар викендом био са родитељима.

Када је завршио школу, проглашен је за ђака генерације основне школе, глумио је у позоришту "Душко Радовић", рецитовао... Успео је Стефан да заврши нижу музичку школу, свира клавир, доказао се у атлетици, зна и есперанто!

А пре пријемног испита у нишкој гимназији, брижни Стефанови родитељи Горица и Сава пажљиво су проучили Закон о основном и средњошколском образовању да виде да ли за жељу њиховог сина има препрека. Позвали су и Министарство просвете, одакле су добили пуну подршку да истрају у жељи. А сада, када је Стефан матурирао, увидели су да нису погрешили. А срце им је пуно. Надају се да ће храбри Стефан, без обзира на свој хендикеп, успешно да заврши и Правни факултет, који планира да упише, преноси лист.