Све генерације Бранковаца поново заједно на слави у песми Господу

На Крстовдан, 27. септембра, у храму је служена Света архијерејска Литургија са молитвеним чином Призива Светог Духа за почетак нове школске и академске 2026/2027. године, а у оквиру литургијског сабрања обележена је и слава Дечјег хора – Свете мученице Вере, Наде и Љубави и мајке им Софије, која се по календару празнује 30. септембра.

Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког г. Арсенија, овогодишња прослава окупила је не само садашње чланове хора, већ и велики број некадашњих Бранковаца. После више година, у Саборном храму поново су се среле различите генерације које повезују године проведене у хору, заједничко појање и бројне успомене.

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније са свештенством Саборног храма, док су се у литургијском појању окупили садашњи и некадашњи чланови Дечје-омладинског хора „Бранко“.

Дечји хор „Бранко“ основан је 1995. године као подмладак истоимене Црквене певачке дружине „Бранко“ при Саборном храму у Нишу, на иницијативу протојереја-ставрофора Влајка Грабежа, данас у пензији, и Јоване Микић, са благословом тадашњег Епископа нишког, а потоњег Патријарха српског г. Иринеја.

Посебност „Бранка“ је и у томе што се хоровски пут најмлађих чланова природно наставља у Мешовитом хору НЦПД „Бранко“. Када достигну одређени узраст, уобичајено је да чланови Дечје-омладинског хора пређу у Мешовити хор, где настављају своје црквено и музичко образовање, али и мисију коју су започели још као деца.

Током више од три деценије постојања, кроз хор су прошле бројне генерације деце и младих. За многе од њих „Бранко“ је био место првих корака у црквеном појању, музичком образовању и наступима, али и место где су се стварала пријатељства и успомене које су остале и након одласка из хора.

А нека од тих пријатељстава временом су прерастала у симпатије, љубави и, за неке Бранковце, у бракове. Још од најмлађих дана у хору су се рађала познанства и блискости које су настављале да трају и ван хорских проба и наступа. Такве приче нису биле само део прошлости – дешавају се и данас, па „Бранко“ и даље повезује младе људе, не само кроз песму и заједничко појање, већ и кроз пријатељства и животне путеве који се настављају далеко изван хора.

„Посебно ми је драго што смо данас имали прилику да окупимо некадашње и садашње чланове хора. После много година поново су се срели пријатељи који су некада заједно певали у „Бранку“, а многи од њих су управо овде направили своје прве кораке у црквеном појању. Било је лепо поново их видети заједно и чути како, после толико година, поново певају Господу у свом храму. Верујем да ће овај сусрет остати свима у лепом сећању и да ће бити подстрек да се оваква окупљања наставе“, рекла је Јована Микић, диригент Дечје-омладинског хора НЦПД „Бранко“.

Данашње окупљање имало је посебну симболику јер су се у Саборном храму нашли некадашњи и садашњи Бранковци, различите генерације које су поново спојили храм, хорска песма и слава.

Била је то прилика да се обнове стара познанства, сретну пријатељи после много година и да се поново заједно запева Господу на месту где су многи од њих започели свој пут у црквеном појању.

Слава Дечјег хора „Бранко“ тако је постала и празник једне велике хоровске породице, која се кроз генерације наставља и чува успомену на све оне који су били њен део.