Нишки академци највише воле пасуљ и мусаку

Према речима Радета Рајковића, директора Студентског центра, у овој кухињи се сваког дана припремају по три оброка за преко 6.500 академаца. Студентима се сваког дана нуди неколико врста јела. Једно је обавезно посно, а у време поста на менију су и два јела без меса која су припремљена на уљу.Опрема у кухињи је углавном нова и стално се обнавља, али се ту није стало. Пратећи савремене токово припреме и обраде намирница у току је поступак набавке конвектомата, најсавременијег уређаја у свету исхране, где се ради термичка обрада намирница без масти и без велике концентрације уља.У Студентском центру кажу да поседују све сертификате који потврђују квалитет хране која се овде припрема, али папири постоје и за све намирнице које на пријемној траци уђу у кухињу. Ништа није препуштено случају, а пре свега здравље студента. На свакој ресторанској линији постоје монитори на којима студенти могу да виде састав свих јела која су тог дана на менију, а они додаци који се сматрају алергентима, и који могу да угрозе здравље академаца, подвучени су жутом бојом.

„Једна смо од ретких студентских кухиња која се у свему ослања на сопствене снаге“, кажу запослени у кухињи. „Имамо своју пекару, своју месару и своју посластичару где се све припрема под надзором стручњака, технолога хране и нутрициониста. Студенти морају да добију оно што је најбоље и најпотребније за њихов организам, у складу са напором коме су изложени“.

Пећнице у пекари су сваког јутра пепуне „малих векница“ како их популарно зову мајстори пецива и хлеба.

„Када је пуно бројно стање студената, сваког јутра се у пекари испече и преко 6.500 ових векница тежине око 100 грама“, кажу пекари. „Број векница које студенти могу да узму није ограничен, па често долазе по репете, а то се односи и на храну.Неко поједе три кифле за оброк, а неки не поједу ни једну. Девојке, углавном, избегавају да једу хлеб“, додају криз смех запослени у пекари, уз напомену да буде дана када се овде утроши и тона брашна.

У кухињи сви ужурбано раде. У специјалним посудама се припрема ручак који ће почети за неких сат времена, па студенти тако добију свеже припремљену храну. На менију је неколико јела, а салате се служе на принципу шведског стола. Савако меже да узме онолико колико жели.

„Само у једном маху, овде могу да се припреме од 300 до 400 порција јела.Захваљујући савремној опреми коју користимо, не долази до мешања мириса различитих јела што додатно утиче на њихов квалитет, а, пре свега, укус. У процедури је набавка конвектомата за припрему најздравије хране будући да се јела припремају без уља, односно са малом количином масноће. Када смо били на презентацији ове машине, задивило нас је то како уз помоћ ове машине могу да се скувају јаја, а да их уопште не извадите из амбалаже“, објашњава Слађана Арсић, технолог и шеф службе исхране.

Нишки академци се ни сада не жале на храну. Кажу да је укусна, посебно им је драго да могу да бирају јела.Ту су запечени карфиол и келераба, потом макароне, паприкаш, пљескавице, поховона риба, пасуљ, а супа је обавезна. Већ наредног дана јеловник се у потпуности мења.

„Мада им нудимо увек разноврсна јела, студенти највише воле пасуљ и мусаку. Не могу да им одоле, па се за време ручка враћају редовно по репете“, наглашавају запослени на ресторанској линији.

То потврђују и студенти, који додају да са нестрпљењем чекају дане када су ова јела на менију. Шта је то што пасуљу у студентској мензи даје посебну драж, остала је тајна коју кувари љубоморно чувају. Судећи по томе, и начин на који се припрема мусака је пословна тајна.

„Специфичност наше кухиње је у томе што је храна домаћа, а то подразумева и домаћу зимницу коју припремамо на традициналан начин, онако како то чине мајке и баке студената“, каже технолог Слађана Арсић. „Бурад са киселом паприком су већ у остави, ту су и кисели краставчићи, карфиол, шаргарепа, а припремамо и кисели зелени парадјаз које су многе домаћице већ заборавиле, а код наших бака је био обавезан на зимској трпези. Студенти се тако у току зимских месеци могу засладити зимницом која није индустријска, а сваке године припремимо до 30 тона зимнице“, објашњава наша саговорница.

Студенти који се хране у мензи кажу, да су им посластичари најомиљенији. Баклава коју они припреме је назамењива и најслађа коју су до сада пробали, али не заостају по укусу ни бомбице од кекса и чоколаде, ролати и остале слатке ђаконије.

За исхрану у мензама нишки студенти месечно издвајају 5.130 динара, што је далеко мање него да се сами хране.

„Уобичајан број студената који користи наше услуге је око 6.500 академаца, али последњих година је све више студената из Ниша који користе један оброк у мензи, а најчешће је то ручак. Прошле године смо имали око 1.000 нишких студената који су се хранили у стидентским меназама на Градском пољу код Централне кухиње, поред павиљона код Правног и Економског и код Медицинског факултета. Цена ручка је 72 данира“, кажу у Студентском центру, и додају да им је суд студената када се ради о исхрани најважнији.

„Храна у мензи је увек свежа, топла и укусна“, каже студенткиња Јелена из Крагујевца. „Осим тога, запослени у ресторану нам стално, и за све што желимо, излазе у сусрет.Избор јела је велики и одличан, а време када нам се сервирају оброци нам одговара, и у складу је са нашим обавезама на факултетима“.

„Фабрика хране“ за студенте на Градском пољу не стаје. Ради се свакоднсвно, брзо и квалитетно, а у тањире нишких студената сваког дана стигне здрава храна.