Нотари на оверама згрћу милионе

То је, тврде правници који су се бавили том проблематиком, само један од показатеља да у случају нашег модела нотарства, о којем су претходно грађанима предочаване само предности, „медаља има две стране“, а на истој – другој страни – је и искључива надлежност нотара за све овере које се односе на промет непокретности, што су у потпуности  преузели пре два месеца.

„Дневник“ је имао увид у податке о наплати такси за овере које су два основна суда у Београду остварила од јануара до августа ове године, а колико у септембру и октобру, након што су нотари почели да раде, што је нашем листу омогућио адвокат Урош Тешмановић, који је извештаје о томе добио на основу Закона о приступу информацијама од јавног значаја.

– По омогућеним подацима, у Другом основном суду у Београду, који је до августа просечно месечно остваривао око 27 милиона динара од наплате судске таксе за овере, у септембру је наплаћено 7.267.978 динара. То је око три и по милиона мање него што је до августа био најмањи наплаћени износ, и то у јануару, док је, рецимо, у фебруару наплаћено 82.883.446 динара, у априлу 40.356.190,50 динара, а осталих пет месеци су се наплате кретале од око 17 до 18 милиона динара – каже Тешмановић.

Трећи основни суд у Београду је у периоду јануар–август просечно месечно наплаћивао око 17.400.000 динара по основу судских такси за овере. Највише наплата било је у августу – 23.192.070 динара и јуну – 19.101.042 динара, а осталих шест месеци је „убирао“ од дванаест и по до осамнаест и по милиона. У септембру је Трећи суд наплатио 5.121.364 динара, а од 1. до 17. октобра свега 1.700.575 динара. Ти подаци се односе само на наплату судских такси за овере обављене у згради суда, а судови још увек обављају и овере ван зграде суда, такође паралелно с нотарима.

Тешмановић напомиње да је податке о наплати таксе за овере тражио и од београдског Првог основног суда, који је и највећи основни суд, а пошто их није добио, поднео је жалбу поверенику за информације од јавног значаја Родољубу Шабићу.– Све овере, које по упутству Министарства правде, још увек обављају и судови, од 1. марта 2015. године требало би да пређу у искључиву надлежност нотара, будући да је тако предвиђено законом – указује Тешмановић.

По Закону о приступу информацијама од јавног значаја, Тешмановић и Српско адвокатско друштво тражили су податке и од београдских јавних бележника о томе колико су током два месеца рада они наплатили по основу јавнобележничких награда за овере, а од Пореске управе – Регионалног центра Београд, колико су београдски јавни бележници уплатили држави на име пореза на додату вредност. Али, тврди Тешмановић, нису добили податке ни од бележника ни од Пореске управе, због чега су, такође, уложили жалбе поверенику Шабићу.

Чак и без података о збирном износу који су свих 66 основних судова, колико их укупно има, наплаћивали за овере, слика је ипак, чини се, потпунија и самим помињањем броја судова, као и чињенице да се новац од судских такси слива у државни буyет, из којег се 40 одсто враћа судовима. Није сувишно поменути ни податке да у Србији постоји око 2.900 судија и око 10.000 запослених у судској администрацији и општим службама, који су сви буyетски корисници.

За сада није познато колике су приходе остварили нотари у протекла два месеца.

– На основу података које до сада имамо, може се претпоставити да, рецимо, на територији београдског Другог основног суда, нотари сада приходују око 12.000 евра месечно, барем тако изгледа – наводи Урош Тешмановић. Позивајући се на то да анализе показују да су јавнобележничке тарифе више од судских такси, Тешмановић износи лично мишљење да „нотари можда приходују и више од поменутог износа“.

Судовима све мање надлежности

– Морам да приметим да је у нашој земљи, нажалост, годинама судовима одузимана једна по једна надлежност, односно послови за које су наплаћивали судске таксе. Прво је Регистар привредних субјеката, који су водили привредни судови, издвојен у Агенцију за привредне регистре, затим су земљишне књиге из судова пребачене у Катастар непокретности, следећи корак био је формирање службе приватних извршитеља, а сада је формирана и служба овере, односно јавних бележника – указује Урош Тешмановић.