Notari na overama zgrću milione

To je, tvrde pravnici koji su se bavili tom problematikom, samo jedan od pokazatelja da u slučaju našeg modela notarstva, o kojem su prethodno građanima predočavane samo prednosti, „medalja ima dve strane“, a na istoj – drugoj strani – je i isključiva nadležnost notara za sve overe koje se odnose na promet nepokretnosti, što su u potpunosti  preuzeli pre dva meseca.

„Dnevnik“ je imao uvid u podatke o naplati taksi za overe koje su dva osnovna suda u Beogradu ostvarila od januara do avgusta ove godine, a koliko u septembru i oktobru, nakon što su notari počeli da rade, što je našem listu omogućio advokat Uroš Tešmanović, koji je izveštaje o tome dobio na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja.

– Po omogućenim podacima, u Drugom osnovnom sudu u Beogradu, koji je do avgusta prosečno mesečno ostvarivao oko 27 miliona dinara od naplate sudske takse za overe, u septembru je naplaćeno 7.267.978 dinara. To je oko tri i po miliona manje nego što je do avgusta bio najmanji naplaćeni iznos, i to u januaru, dok je, recimo, u februaru naplaćeno 82.883.446 dinara, u aprilu 40.356.190,50 dinara, a ostalih pet meseci su se naplate kretale od oko 17 do 18 miliona dinara – kaže Tešmanović.

Treći osnovni sud u Beogradu je u periodu januar–avgust prosečno mesečno naplaćivao oko 17.400.000 dinara po osnovu sudskih taksi za overe. Najviše naplata bilo je u avgustu – 23.192.070 dinara i junu – 19.101.042 dinara, a ostalih šest meseci je „ubirao“ od dvanaest i po do osamnaest i po miliona. U septembru je Treći sud naplatio 5.121.364 dinara, a od 1. do 17. oktobra svega 1.700.575 dinara. Ti podaci se odnose samo na naplatu sudskih taksi za overe obavljene u zgradi suda, a sudovi još uvek obavljaju i overe van zgrade suda, takođe paralelno s notarima.

Tešmanović napominje da je podatke o naplati takse za overe tražio i od beogradskog Prvog osnovnog suda, koji je i najveći osnovni sud, a pošto ih nije dobio, podneo je žalbu povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću.– Sve overe, koje po uputstvu Ministarstva pravde, još uvek obavljaju i sudovi, od 1. marta 2015. godine trebalo bi da pređu u isključivu nadležnost notara, budući da je tako predviđeno zakonom – ukazuje Tešmanović.

Po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja, Tešmanović i Srpsko advokatsko društvo tražili su podatke i od beogradskih javnih beležnika o tome koliko su tokom dva meseca rada oni naplatili po osnovu javnobeležničkih nagrada za overe, a od Poreske uprave – Regionalnog centra Beograd, koliko su beogradski javni beležnici uplatili državi na ime poreza na dodatu vrednost. Ali, tvrdi Tešmanović, nisu dobili podatke ni od beležnika ni od Poreske uprave, zbog čega su, takođe, uložili žalbe povereniku Šabiću.

Čak i bez podataka o zbirnom iznosu koji su svih 66 osnovnih sudova, koliko ih ukupno ima, naplaćivali za overe, slika je ipak, čini se, potpunija i samim pominjanjem broja sudova, kao i činjenice da se novac od sudskih taksi sliva u državni buyet, iz kojeg se 40 odsto vraća sudovima. Nije suvišno pomenuti ni podatke da u Srbiji postoji oko 2.900 sudija i oko 10.000 zaposlenih u sudskoj administraciji i opštim službama, koji su svi buyetski korisnici.

Za sada nije poznato kolike su prihode ostvarili notari u protekla dva meseca.

– Na osnovu podataka koje do sada imamo, može se pretpostaviti da, recimo, na teritoriji beogradskog Drugog osnovnog suda, notari sada prihoduju oko 12.000 evra mesečno, barem tako izgleda – navodi Uroš Tešmanović. Pozivajući se na to da analize pokazuju da su javnobeležničke tarife više od sudskih taksi, Tešmanović iznosi lično mišljenje da „notari možda prihoduju i više od pomenutog iznosa“.

Sudovima sve manje nadležnosti

– Moram da primetim da je u našoj zemlji, nažalost, godinama sudovima oduzimana jedna po jedna nadležnost, odnosno poslovi za koje su naplaćivali sudske takse. Prvo je Registar privrednih subjekata, koji su vodili privredni sudovi, izdvojen u Agenciju za privredne registre, zatim su zemljišne knjige iz sudova prebačene u Katastar nepokretnosti, sledeći korak bio je formiranje službe privatnih izvršitelja, a sada je formirana i služba overe, odnosno javnih beležnika – ukazuje Uroš Tešmanović.