Обележена 104. годишњица Топличког устанка

Тим поводом венце на Споменик Топличанима палим у ратовимна од 1912. до 1918. године и жртвама народног устанка 1917. године венце је положио државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, представници Војске Србије, начелник Топличког управног округа Златан Миљковић, градоначелник Прокупља Милан Аранђеловић, председник Скупштине Града Прокупља Дејан Лазић, као и представници борачких организација и удружења.

Обележавању овог значајног историјског догађаја присуствовало је и свештенство цркве Свети Прокопије, као и многобројни грађани Прокупља.

Говорећи о значају Топличког устанка Капор је рекао да је народ Топлице врло често у историји био у прилици да се одазива на позив отаџбини, да се укључи у борби за заштиту слободе или ослобођења од разних агресора.

-Европа и цео свет говорили су о Србији 1915. године, када су се на Дрини и Колубари извојевале прве савезничке победе у Првом светском рату, а онда су 1917. године сазнали да у Србији постоје области Топлице, Јабланице и Пусте Реке и да тамо живи храбар, непокорени народ који не да своја презимена, свој језик и своје синове у војску  Бугарске. Иако малобројнији и слабије опремљени од Аусто-Угарске и Бугарске устаници су пружили пример војне тактике, јунаштва и борбености. Устанак је трајао мало више од месец дана, али је жестоко уздрмао Централне силе. Одмазда, пре свега бугарских окупатора над цивилима, била је застрашујућа. По Аустро-Угарским изворима након устанка убијено је 20 хиљада људи, рекао је Капор.

Према његовим речима ми смо данас у обавези да се укључимо у борби за економски развој, борбу против беле куге, за што боље образовање и културни преображај, борбу за заштиту социјално угрожених, против короне и других пошасти.

Градоначелник Прокупља Милан Аранђеловић изјавио је да је 1917. године у окупираној Србији почео први и једини народни оружани устанак у тада целој поробљеној Европи.

-Топлички народ није могао да трпи незапамћени терор, пљачку, паљење и уништавање сеоских насеља, и затирање српске културе и традиције. Почетак присилне регрутације српских синова у окупаторске јединице, који су требали да крену на своје најрођеније је оно што је устанике подигло на оружје. На челу устанка био је официр Краљевине Србије легендарни Коста Војиновић. Тако су Топлица, Јабланица и Пуста Река постале познате широм света. Храброст, одлучност и спремност устаника на жртве још једном су показале да су слобода и правда наши највећи идеали. Своје животе јунаци Топличког устанка положили су на олатар отаџбине, рекао је Аранђеловић и нагласио да су јунаци Топличког устанка, српски родољуби, хероји Великог рата, припадници Гвозденог пука дали најбољи пример младим генерацијама шта значи љубав и жртва за отаџбину и слободу.

Аранђеловић је нагласио да у ова мирнодобска времена ми настављамо на унапређењу живота наше заједнице, да градимо школе за нашу децу, да обезбедимо добре услове за лечење наших грађана, да сваки дан буде дан за бољи живот наших грађана.

-Сигуран сам да смо ми смо на путу наших храбрих предака. О томе сведоче наша дела, а то су радови на реконструкцији Дома здравља, Гимназије, изградњи нове привредне зоне и многих објеката које смо урадили, које радимо и шта имамо у плану да стварамо и градимо, закључио је Аранђеловић.

О Топличком устанку говорила је и праунука славних јунака породице Милачића из Белих Вода код Прокупља, Сања Гојковић Антовић, чији су се потомци храбро борили у Првом светском рату и Топличком устанку.

У културном делу програма учествовали су ученици Основне музичке школе „Корнелије Станковић“ у Прокупљу, Калина Павловић и Дуња Марковић, а испред књижевне омладине Прокупља стихове су говорили Александар Вукићевић, ученик Основне школе „9. Октобар“ у Прокупљу и Анђела Станковић, ученица 4. разреда Средње економске школе у Нишу.

Делегације Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Топличког округа, Града Прокупља посетили су Народни музеј Топлица и Спомен парк “Гвоздени пук”.