Obeležena 104. godišnjica Topličkog ustanka

Tim povodom vence na Spomenik Topličanima palim u ratovimna od 1912. do 1918. godine i žrtvama narodnog ustanka 1917. godine vence je položio državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor, predstavnici Vojske Srbije, načelnik Topličkog upravnog okruga Zlatan Miljković, gradonačelnik Prokuplja Milan Aranđelović, predsednik Skupštine Grada Prokuplja Dejan Lazić, kao i predstavnici boračkih organizacija i udruženja.

Obeležavanju ovog značajnog istorijskog događaja prisustvovalo je i sveštenstvo crkve Sveti Prokopije, kao i mnogobrojni građani Prokuplja.

Govoreći o značaju Topličkog ustanka Kapor je rekao da je narod Toplice vrlo često u istoriji bio u prilici da se odaziva na poziv otadžbini, da se uključi u borbi za zaštitu slobode ili oslobođenja od raznih agresora.

-Evropa i ceo svet govorili su o Srbiji 1915. godine, kada su se na Drini i Kolubari izvojevale prve savezničke pobede u Prvom svetskom ratu, a onda su 1917. godine saznali da u Srbiji postoje oblasti Toplice, Jablanice i Puste Reke i da tamo živi hrabar, nepokoreni narod koji ne da svoja prezimena, svoj jezik i svoje sinove u vojsku  Bugarske. Iako malobrojniji i slabije opremljeni od Austo-Ugarske i Bugarske ustanici su pružili primer vojne taktike, junaštva i borbenosti. Ustanak je trajao malo više od mesec dana, ali je žestoko uzdrmao Centralne sile. Odmazda, pre svega bugarskih okupatora nad civilima, bila je zastrašujuća. Po Austro-Ugarskim izvorima nakon ustanka ubijeno je 20 hiljada ljudi, rekao je Kapor.

Prema njegovim rečima mi smo danas u obavezi da se uključimo u borbi za ekonomski razvoj, borbu protiv bele kuge, za što bolje obrazovanje i kulturni preobražaj, borbu za zaštitu socijalno ugroženih, protiv korone i drugih pošasti.

Gradonačelnik Prokuplja Milan Aranđelović izjavio je da je 1917. godine u okupiranoj Srbiji počeo prvi i jedini narodni oružani ustanak u tada celoj porobljenoj Evropi.

-Toplički narod nije mogao da trpi nezapamćeni teror, pljačku, paljenje i uništavanje seoskih naselja, i zatiranje srpske kulture i tradicije. Početak prisilne regrutacije srpskih sinova u okupatorske jedinice, koji su trebali da krenu na svoje najrođenije je ono što je ustanike podiglo na oružje. Na čelu ustanka bio je oficir Kraljevine Srbije legendarni Kosta Vojinović. Tako su Toplica, Jablanica i Pusta Reka postale poznate širom sveta. Hrabrost, odlučnost i spremnost ustanika na žrtve još jednom su pokazale da su sloboda i pravda naši najveći ideali. Svoje živote junaci Topličkog ustanka položili su na olatar otadžbine, rekao je Aranđelović i naglasio da su junaci Topličkog ustanka, srpski rodoljubi, heroji Velikog rata, pripadnici Gvozdenog puka dali najbolji primer mladim generacijama šta znači ljubav i žrtva za otadžbinu i slobodu.

Aranđelović je naglasio da u ova mirnodobska vremena mi nastavljamo na unapređenju života naše zajednice, da gradimo škole za našu decu, da obezbedimo dobre uslove za lečenje naših građana, da svaki dan bude dan za bolji život naših građana.

-Siguran sam da smo mi smo na putu naših hrabrih predaka. O tome svedoče naša dela, a to su radovi na rekonstrukciji Doma zdravlja, Gimnazije, izgradnji nove privredne zone i mnogih objekata koje smo uradili, koje radimo i šta imamo u planu da stvaramo i gradimo, zaključio je Aranđelović.

O Topličkom ustanku govorila je i praunuka slavnih junaka porodice Milačića iz Belih Voda kod Prokuplja, Sanja Gojković Antović, čiji su se potomci hrabro borili u Prvom svetskom ratu i Topličkom ustanku.

U kulturnom delu programa učestvovali su učenici Osnovne muzičke škole „Kornelije Stanković“ u Prokuplju, Kalina Pavlović i Dunja Marković, a ispred književne omladine Prokuplja stihove su govorili Aleksandar Vukićević, učenik Osnovne škole „9. Oktobar“ u Prokuplju i Anđela Stanković, učenica 4. razreda Srednje ekonomske škole u Nišu.

Delegacije Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Topličkog okruga, Grada Prokuplja posetili su Narodni muzej Toplica i Spomen park “Gvozdeni puk”.