Они су покренули младе са села

Милан је обичан момак, пристојан, одмерен, неупадљиво обучен. Дипломирани је економиста. Када бисте прошли поред њега, вероватно га не бисте ни приметили, као што нису ни његове комшије из Доње Трнаве и Доње Топонице. (Граница између ова два села са око 1.000 становника на тачно пола пута између Ниш и Алексинца заправо не постоји – ишеташ из дворишта у Топоници и већ си у Трнави.)

А онда је овај обичан момак урадио нешто необично – окупио је екипу оних који мисле слично као он, који одбијају да седе скрштених руку. Засукали су рукаве и учинили нешто за свој крај, што није остало непримећено: Милан је са 24 године проглашен најбољим младим волонтером Србије, а група „Кобра” је имала најбољу локалну омладинску акција на конкурсу „Млади су закон” који већ пету годину организује Министарство омладине и спорта.

– „Кобре” су настале из некадашњег карате клуба истоименог назива. Јер, када се клуб угасио 2005. године и отишао тренер, замро је и живот у селу. Данас ову групу чине углавном млади, студенти или дипломиране архитекте, економисти, новинари, војници, медицинске сестре, инжењери... Сви се знамо од детињства, одрасли смо заједно, а онда због школовања отишли на разне стране, да бисмо се поново окупили око идеје заштите животне средине и повратка младих на село – прича Милан Стојиљковић за наш лист.

Највећи проблем у овом крају је незапосленост, а млади и муку муче с превозом, који је ноћна мора током школовања. Није било кабловске телевизије, када падне киша остају и без телефонске везе, а често и без струје. Док се нису покренули, у селу није било ни места за окупљање младих. „Политика” је имала прилику да обиђе младе у овим селима и лично се увери шта су све урадили: реновирали су Дом културе, радећи дан и ноћ, успут учећи шта је глетовање, хобловање, увођење струје, како се добија грађевинска дозвола, средили су две дивље депоније и направили парк, организовали летњи камп „Хајде да проведемо распуст у школи”... С времена на време чисте Мораву и обе притоке, што је Сизифов посао, обилазили су села и напуштена домаћинства овог краја у оквиру пројекта који су сами смислили под називом „Живот на селу данас”...

Питамо Милана да ли је било тешко мотивисати људе и шта је њега покренуло на акцију.

– Нисам могао више да седим скрштених руку и чекам да неко ко је ваљда задужен за то уради нешто за младе људе. Дуго се година у локалној заједници ништа није дешавало, млади су одлазили на школовање, али се мали број враћао, а они који су остали углавном су били без посла, с много неискоришћеног слободног времена. Нисмо имали адекватан простор за окупљање нити за бављењем спортом, није било никаквих културних садржаја, али је зато било дивљих депонија – почиње причу овај млади волонтер.

Његов је утисак да млади данас нису довољно активни, нарочито генерације које долазе, да су незаинтересовани и немотивисани да се укључе у било какве програме ван школе и куће.

Било је веома тешко мотивисати друге младе људе да се активирају, наставља. Олакшавајућа је околност што је ово мала средина, сви се познају, па је тако стигла и подршка, а после прве успешне акције почели су да пристижу и нови волонтери.

– По нашем примеру је настало још много сличних удружења младих у руралним срединама, с којима данас успешно сарађујемо. Ових дана радимо на оснивању мреже националне асоцијације сеоских удружења Србије, која ће имати задатак да помогне новонасталим удружењима и ентузијастима да покрену младе и локалну заједницу – каже Милан.

Он младима поручује да се што више укључују у друштвени живот, да волонтирају, да се интегришу са заједницом уколико већ не могу да дођу до посла.

– Постоји велики број семинара, кампова, едукација и различитих видова неформалног образовања који су бесплатни, а који могу да повећају шансу да се дође до посла. За неке је то губљење времена, а за неке шанса за будућност. Ја сам активиста од 2008. године, много сам времена провео усавршавајући се и ниједног тренутка се нисам покајао јер данас имамо локалну заједницу која је достојна живота младих – поручује на крају Милан Стојиљковић.