Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Пецање на посни петак: Православни криволов

rssBookmark and Share

Врање 20.09.2012. Autor: Valentina Milenković

Три свештеника су пецала тамо где је забрањено, рибочувари су их укебали, али немају овлашћења да их казне иако за то примају плате, а Асоцијацију, која има, нико није хтео да обавести из за сада неутврђених, што јестивих, што нејестивих разлога.

Пецање на посни петак: Православни криволов

Пре десетак дана у недозвољеном риболову на Александровачком језеру, међу више ухваћених лица била су и три попа Епархије врањске - Д.П, Б.В. и Н.М. Али, да би против њих биле поднете прекршајне пријаве рибочувари који раде при Спортском савезу је требало да о свему обавесте Асоцијацију риболоваца "Ветерница” из Лесковца, која управља овдашњим водама па, да она предузме одговарајуће кораке. Ови, међутим, то нису урадили и прича је кренула у потпуно неочекиваном правцу градећи успут праву комедију апсурда.

СВЕТИ ПЕТАР

Још је Свети Петар, каже Библија, омиљено штиво наших јунака, уживао у пецању и пре него што је постао један од дванаест апостола, занимање му је било – рибар. Петар се тада звао Симеон и пецао је у Галилеји, на Тиберијском језеру. Попови овдашњи нису имали потребе да потежу чак у Израел да би се препустили чарима вараличарења, мушичарења и осталих “арења” него су скокнули десетак километара од града, на Александровачко језеро. Библија не бележи да ли је пре двадесет векова, када је Петар ходао земљом, било забране риболова, али данас је свакако има, а на овом језеру, то и врапци знају, на снази је од како је језеро пре две године ревитализовано, а прошле године и поново порибљено. И тако ће бити до јуна 2013. године.

МАКАЗЕ

А да свештеницима Епархије врањске нису страни још неки овоземаљски грехови сведочи и податак који смо добили из предузећа “Југоисток” Ниш, огранак Врање. Наиме, они су на крају 2011. дуговали за струју близу 1.500.000 динара, да би током ове године тај дуг смањили и он тренутно износи 800.000 динара. Истовремено, Црква Свете Тројице дугује 6.000 динара, а појединим од припадајућих 38 цркава струја је искључена због неизмиривања обавеза.

Како поменути врапци никако нису могли да на силу уклоне ознаке о забрани риболова, које су 2010. године биле постављене на обали, а нису ни рибе, којима то никако није у интересу, биће да су то урадили људи, тачније рибокрадице, док се попови у изјави за “Врањске” куну да су невини.

-Дана 7. септембра 2012. године у поподневним часовима тачно је да смо били на пецање, на Александровачком језеру, међу велики број риболоваца, нашли смо се и ми, међутим нисмо знали да је забрањено пецање, нити је било где обележено видно о забрани риболова. Тога дана наишла је контрола и сачинила записник о кршењу забране риболова – стоји у писаној изјави коју преносимо без икаквих интервенција, а коју су сва тројица потписала пуним именом и презименом.

Ми апсолутно разумемо да они верују да је “све божја имовина”, али у катастру је ово језеро заведено врло опипљиво и реално - као имовина “Симпа”, а Управни одбор ове компаније је одлучио да се оно да на коришћење граду. А оног момента када поп узме штап у руке и крене да чучи на обали где је пецање забрањено и за њега, аутоматски, почињу да важе земаљски закони. Тако кривични законик у члану 277. јасно каже да ће се онај ко лови рибу или друге водене животиње за време ловостаја или у водама у којима је лов забрањен, казнити новчаном казном или затвором до шест месеци. А казне су тек прави ситниш – од 25 до 50.000 динара, плус по 6.500 динара за сваку уловљену рибу, по обављеном вештачењу. Међутим, рибочуваре који раде при Спортском савезу није ангажовала Асоцијације из Лесковца и не могу, упркос томе што имају лиценцу, да пишу казне, ни пријаве.

Иако генерални секретар Савеза Александра Николић тврди да су њима лиценце истекле пре неколико месеци, па се то прочуло и сад се несметано иде у криволов, председник Асоцијације Живојин Стоилковић то оштро демантује.

-Лиценцу издаје Министарство за заштиту животне средине лицу које је положило стручни испит из члана 11. Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда на водама и које има новца да је плати. Такође, лиценца не може никако да истекне. Ови рибочувари нису ангажовани од стране Асоцијације и самим тим никада нису ни добили рибочуварске значке. То, фактички, значи да они немају никаквих надлежности и да податке о ухваћеним рибокрадицама морају да достављају нама, како би ми даље спроводили законом прописане мере. Прича о томе како много људи пеца на језеру јесте тачна, али то није дозвољено и то цело Врање зна, посебно риболовци. Такође, ни рибочувари у удружењима риболоваца по Врању немају никакве надлежности – категоричан је Стоилковић.

Подсетимо, након што се 2008. десила еколошка катастрофа када је угинуло преко 700 килограма толстолобика капиталаца, шарана и друге рибе, у језеро је уложено око 90 милиона, од чега је локална самоуправа дала два, оно је очишћено, а у јесен 2011. поново и порибљено.

О овоме су месецима извештавали сви медији у држави, чак и радио “Искон” Епархије врањске. Тако да у најмању руку звучи смешно када попови рибокрадице кажу да нису знали да је пецање забрањено. Али, нису они криви што су били те среће да баш кад су забацили налети комунална полиција и рибочувар. И, ето ушли су у записник, и то баш у петак, и то баш у време поста.

Можда ће им онај њихов шеф на небу и опростити кад чује да сада у језеру плива најмање 350 килограма шарана, исто толико штуке, караша, белице…ко зна.

ЧЕТИРИ И ПО МИЛИОНА ЖЕЉА


А да су итекако знали да је пецање забрањено сведочи и прича нашег упућеног саговорника који се нашао на лицу места, а изјаву је хтео да нам да само анонимно.

-Попови су уловљену рибу држали у чуваркама, у води на неколико метара од обале да би, ако налете чувари, рекли да нису ништа упецали. Зашто су то радили, ако кажу да нису знали да је пецање забрањено? А следећег дана ишли у удружење и нудили свињу, или парастос ако треба, само да их не пријављују. Чак су рекли и да ће црква да уплати неке паре за риболовце – наводи овај риболовац.

Е, јадни верници ако њихови пароси овако поштују осму и десету божју заповест, које кажу да не треба красти ни пожелети ништа што је туђе.

Како су “комуналци” само асистирала рибочуварској служби како закон и налаже, њихова улога у целој причи се ту и окончава. Проблем је на овом месту требало да пређе у надлежност Асоцијације која већ четири године управља овдашњим водама. Али, није. Сваки верујући и не верујући читалац на овом месту сигурно ће се запитати: да ли су она понуђена свиња или парастос учинили своје или све то беше “воља божја”?

Лесковчани, да разјаснимо, не “газдују” како се то обично тумачи у риболовачким и “спортскосавезним” причицама, него су само корисници дела рибарског подручја “Србија – исток” односно реона од Брестовца код Лесковца на северу, па до Прешева на југу, и од реке Јабланице на западу до границе са Бугарском, што значи да управљају и водама око Врања. На овом подручју као и на свим осталим спроводи се Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда на водама, а он у члану 10. каже да је корисник дужан да обезбеди чување рибарског подручја, као и да рибочувар при вршењу својих послова мора имати рибочуварску значку и рибочуварску легитимацију, коју издаје корисник.

На наше питање – због чега при Спортском савезу онда уопште постоје два рибочувара, ако они немају никаквих надлежности, Николић није знао да нам одговори, али је додао да се нада да ће и Врањанци једног дана добити на управљање своје воде.

-Ускоро ће бити расписан нови конкурс и ми ћемо као град конкурисати, чврсто ми је обећао Зоки (градоначелник – п.а.) – износи секретар Савеза.

А за Зокија се зна да је велики верник и да кад он нешто каже то тако и буде.

-У Врању има око хиљаду риболоваца са дозволом, које купују од Лесковчана, а свака кошта око 4.500 динара. То значи да Спортском савезу годишње 4.500.000 динара исцури из руку – добар је са цифрама Николић, иако је заборавио још да израчуна колико грађане годишње коштају ова два рибочувара без икаквих надлежности.

И да резимирамо стање које сада имамо: риболов на језеру је забрањен, попови су пецали, рибочувари су их укебали али, немају овлашћења да их казне иако за то примају плате, а Асоцијацију, која има, нико није хтео да обавести из за сада неутврђених, што јестивих, што нејестивих разлога. Не треба ту ништа да дирамо. Бистро !

*Текст је објављен у последњем броју Врањских


#   Врање   полиција   казне   локална самоуправа   кривични законик   Управни одбор   Црква Свете Тројице
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима