Пензионере скупо коштају бесплатни уређаји за дигиталну телевизију

Да би добили бесплатни уређај за пријем дигиталног ТВ сигнала, поједини пензионери у лесковачком крају морали су да плате републичку административну таксу, готово трећину вредности овог уређаја. На шалтеру градске Управе за опште послове платили су, у ствари, оверу изјаве да живе сами, јер не постоји законски основ да буду ослобођени овог намета. Да мука буде већа, у појединим месним канцеларијама таква изјава се оверава за много мање новца, а у неким је све бесплатно.

Донација сет-топ-бокс за дигитализацију, чија је цена на тржишту 2.500 динара, намењена је пензионерима са пензијама испод 13.288,10 динара и корисницима туђе неге, под условом да живе сами. Уз чек, пензионери су на шалтерима филијала Фонда ПИО морали да приложе и потврду о самачком животу са изјавама два сведока. Овај документ требало би да издају месне кацеларије, МЗ или скупштине станара, али су многи одатле упућени на писарницу градске управе.

Ту потврду пензионери у Лесковцу плаћали су углавном по 840 динара на градској писарници, смао зато што представнике месних заједница мрзи да раде свој посао.

САВЕТ
Општински чиновник каже да плаћање таксе може да се избегне уколико се у захтеву за оверу изјаве не напише да је она потребна ради СТБ уређаја.
- Уместо тога се напише "ради остваривања пензионерских права" и платиће се само 80 динара, а није лаж - саветовао је он, уз опаску да се експлицитност у овом случају не исплати.

„Ово је још једна у низу пљачка нас пензионера. А лагали су на на телевизији да је уређај бесплатан. Како то може бити донација а плаће се трећина цене“, негодовала је јуче Марија Петровић на шалтеру ПИО фонда.

Службеница каже да се савкодневно сусреће са сличним реакцијама. „Многи и одустају када у општини чују колике таксе треба да плате“, вели.

- Нисам могао да верујем када ми је отац рекао да је држави морао да плати 760 и још 80 динара локалној самоуправи за административне трошкове, да би добио наводно бесплатни уређај, јер су му у МЗ Центар рекли да они то не могу учине - прича Срђан Јовановић из Лесковца.

Потврду о самачком животу могу да издају месне заједнице или месне канцеларије и у том случају пензионер плаћа 80 динара услугу и 45 динара поштанску провизију. Међутим, већина запослених у месним заједницама одбија да се тиме бави, па су пензионери принуђени да посао заврђе на шалтерима Писарнице града, где их сачека шок.

У Лесковачкој филијали Фонда ПИО кажу да су од средине новембра до сада обрадили 2.721 пријаву за доделу СТБ уређаја, укључујући и кориснике туђе неге и помоћи. Они проблеме са таксама немају, јер имају обавезу да доставе само копију решења за негу и помоћ и последњи чек.

„Платио сам републичку таксу за овере два потписа 760 динара и 80 динара услугу“, показује Милан Стојковић рачун.

Овај пример није усамљен, а посебно је изражен у градским месним заједницама, где ни скупштине станара углавном не издају овакве потврде, док се у појединим сеоским месним канцеларијама такав документ може прибавити за само 80 динара, или бесплатно, као у МЗ Доња Јајна.

– Заиста не знам зашто председници месних заједница неће да раде тај посао. Ја потврду издам зе пет минута без и једног динара надокане – прича Михајловић.

Слободан Милошевић, начелник Службе за опште послове града Лесковца, у оквиру које је писарница, каже да не постоји основ по коме пензионери могу да се ослободе плаћање републичких такси. – Просто, дигитализација као један од услова није нигде наведена. Уколико је то била донација, надлежно министарство је морало да по том питању направи договор са локалним самоуправама – ообјашњава Милошевић.

Како преноси Југмедиа, у другим општинама у Јабланичком округу пензионери су пролазили без плаћања такси и надоканде за издавање потврда.

„Мој савет пензионерима је да натерају председнике месних заједица да им издају потврду и да не иду у писарницу општине Лесковац. Уколико пак немају други избор, нека наведу да им оверена потврда треба за регулисање пензионерских питања. У том случају плаћају самао трошкове услуге од 80 динара, а ја пензионерима из моје месне заједнице не наплаћијем ни један динар“, прича председик савета једне од месних заједница у Лебану.

У лесковачкој Управи за опште послове истичу да се држе Закона о републичким административним таксама.

- Чланом 19 тог закона јасно је предвиђено у којим случајевима је могуће ослобађање од ове таксе - објашњава Слободан Милошевић, начелник ове управе.