Пирот љубоморно чува тајну “пиротске вијагре”

Предраг Станковић је тајну прављења пеглане кобасице пренео својој деци, па му у справљању овог специјалитета увелико помажу ћерке и дванаестогодишњи син, који кажу да неће дозволити да се ова вековна традиција угаси. 

"Пеглана кобасица се прави током зимских месеци, од најквалитетнијих комада телећег, козјег и овчијег меса, уз додавање зачина попут белог лука, суџука. Рецепт кога сам наследио од својих предака има и три тајна састојка, реч је о три лековите биљке које додајем у смесу за прављење кобасица, а које су вековима коришћење у народној медицини као помоћ мушкарцима који су полно занемоћали јер је заиста пеглана кобасица енергетски веома јака. Због тога се и ова кобасица назива пиротском вијагром", објашњава Станковић како се припрема пиротска пеглана кобасица.

Према његовим речима, пеглана кобасица се јела на дворовима, у харемима и код турских богаташа. 
"Месо мора да буде пречишћено од свих жила, лоја, јер то може довести до тога да месо ужегне, односно поквари се. Нема никакве термичке обраде, дима, ватре, нема адитива, нема хемије.

Четрдесет дана се кобасица суши на промаји на температури од минус пет до плус пет. Треба да је ујутру огреје сунце, поподне да опусти да може да се пегла флашом и преко ноћи да је смрзне и тако четрдесет дана", каже Станковић.

Он прецизира да се за све то време кобасице свакодневно пеглају флашом како би се из њих истерао сав кисеоник и спречило кварење меса. 

Станковићева ћерка Тања, иако ради као професорка географије, такође помаже оцу у справљању "пиротске вијагре". "Још од малена смо од оца учили како се прави пеглана кобасица, роштиљ и други специјалитети из нашег краја. Иако радим као професор географије, није на одмет да имам још један занат тако да сам одувек помагала оцу у припреми пегланих кобасица", каже Тања Станковић. 

Најмлађи син Пеке Мрњака, дванаестогодишњи Мирко каже да све своје слободно време, када заврши школске обавезе, користи да помаже оцу у прављењу пегланих кобасица. "Вредно учим и добар сам ђак, али све своје слободно време користим да помажем тати јер желим да наставим ову традицију која се преноси још од мог чукундеде", каже Мирко.

Станковић каже да се пеглана кобасица служи најчешће после оброка, сечена на танке листове.

"Пеглана одлично апсорбује алкохол тако да се служи уз веће количине пића, а решава и све проблеме у стомаку. Појести сто грама пеглане кобасице, то је као када би појели пола килограма меса. За припрему једног килограма потребно је око три килограма најквалитетнијег меса, које мора да се оцисти од лоја, од свега како би квалитет био најбољи могући. Због тога је и цена килограма пеглане кобасице око 3.000 динара јер је заиста потребан огроман број састојака", каже Станковић.

У Пироту ће 31. јануара и 1. фебруара у Спортској хали "Кеј" бити одржан и Сајам пеглане кобасице на коме ће се својим производима представити 36 произвођача. Очекује се и долазак великог броја туриста из суседне Бугарске, али и целе Србије.