Pirot ljubomorno čuva tajnu “pirotske vijagre”

Predrag Stanković je tajnu pravljenja peglane kobasice preneo svojoj deci, pa mu u spravljanju ovog specijaliteta uveliko pomažu ćerke i dvanaestogodišnji sin, koji kažu da neće dozvoliti da se ova vekovna tradicija ugasi. 

"Peglana kobasica se pravi tokom zimskih meseci, od najkvalitetnijih komada telećeg, kozjeg i ovčijeg mesa, uz dodavanje začina poput belog luka, sudžuka. Recept koga sam nasledio od svojih predaka ima i tri tajna sastojka, reč je o tri lekovite biljke koje dodajem u smesu za pravljenje kobasica, a koje su vekovima korišćenje u narodnoj medicini kao pomoć muškarcima koji su polno zanemoćali jer je zaista peglana kobasica energetski veoma jaka. Zbog toga se i ova kobasica naziva pirotskom vijagrom", objašnjava Stanković kako se priprema pirotska peglana kobasica.

Prema njegovim rečima, peglana kobasica se jela na dvorovima, u haremima i kod turskih bogataša. 
"Meso mora da bude prečišćeno od svih žila, loja, jer to može dovesti do toga da meso užegne, odnosno pokvari se. Nema nikakve termičke obrade, dima, vatre, nema aditiva, nema hemije.

Četrdeset dana se kobasica suši na promaji na temperaturi od minus pet do plus pet. Treba da je ujutru ogreje sunce, popodne da opusti da može da se pegla flašom i preko noći da je smrzne i tako četrdeset dana", kaže Stanković.

On precizira da se za sve to vreme kobasice svakodnevno peglaju flašom kako bi se iz njih isterao sav kiseonik i sprečilo kvarenje mesa. 

Stankovićeva ćerka Tanja, iako radi kao profesorka geografije, takođe pomaže ocu u spravljanju "pirotske vijagre". "Još od malena smo od oca učili kako se pravi peglana kobasica, roštilj i drugi specijaliteti iz našeg kraja. Iako radim kao profesor geografije, nije na odmet da imam još jedan zanat tako da sam oduvek pomagala ocu u pripremi peglanih kobasica", kaže Tanja Stanković. 

Najmlađi sin Peke Mrnjaka, dvanaestogodišnji Mirko kaže da sve svoje slobodno vreme, kada završi školske obaveze, koristi da pomaže ocu u pravljenju peglanih kobasica. "Vredno učim i dobar sam đak, ali sve svoje slobodno vreme koristim da pomažem tati jer želim da nastavim ovu tradiciju koja se prenosi još od mog čukundede", kaže Mirko.

Stanković kaže da se peglana kobasica služi najčešće posle obroka, sečena na tanke listove.

"Peglana odlično apsorbuje alkohol tako da se služi uz veće količine pića, a rešava i sve probleme u stomaku. Pojesti sto grama peglane kobasice, to je kao kada bi pojeli pola kilograma mesa. Za pripremu jednog kilograma potrebno je oko tri kilograma najkvalitetnijeg mesa, koje mora da se ocisti od loja, od svega kako bi kvalitet bio najbolji mogući. Zbog toga je i cena kilograma peglane kobasice oko 3.000 dinara jer je zaista potreban ogroman broj sastojaka", kaže Stanković.

U Pirotu će 31. januara i 1. februara u Sportskoj hali "Kej" biti održan i Sajam peglane kobasice na kome će se svojim proizvodima predstaviti 36 proizvođača. Očekuje se i dolazak velikog broja turista iz susedne Bugarske, ali i cele Srbije.