Пореска решења шокирала становнике приградскох насеља Ниша

Реч је углавном о житељима такозване седме градске зоне чију највреднију имовину представљају управо њиве и друго пољопривредно земљиште.

Градоначелник Ниша Дарко Булатовић рекао је да се тражи решење поблема и изразио наду да ће се предлог решења наћи у Скупштини града на првој наредној седници.

„Има пуно идеја и предлога од различитих организација и институција. Почели смо да трагамо за решењима утврђујући како је то у другим градовима решавано”, рекао је Булатовић новинарима у паузи скупштинског заседања.

Булатовић је рекао да је намера града да помогне људима јер се ради о „заиста великим износима”. Он је изјавио да руководство града трпи већ неколико недеља велике критике, али неоправдано, јер није довело до садашње ситуације. Према његовим речима, претходна градска власт је 2011. године, усвајајући Генерални урбанистички план, направила значано већи обухват градског грађевинског земљишта на рачун пољопривредног земљишта.

„Током 2012, 2013. и 2014. године усвојили су планове које су послали у катастар на спровођење, а катастар је сада испоручио решења у којима сада у селима уместо пољопривредног имамо градско грађевинско земљиште”, рекао је Булатовић.

Одборник коалиције „Ниш, мој град” Бранислав Јовановић међутим каже да су пореска решења вишеструко увећана јер су увећане пореске стопе.

„Истина ће изаћи на видело на наредној седници Скупштине града када актуелна власт изађе са предлом за смањење пореза”, рекао је Јовановић. Према његовим тврдњама, пореске стопе најпре су 300 одсто увећане 2014. године, а ове године поново и то првенствено за седму градску зону.

„Та зона јесте проширена Генералним урбанистичким планом, али пресудно је повећање пореске стопе и жеља власти да овим путем оствари додатни приход од 40 милиона динара”, рекао је Јовановић.

Он је као пример драстично виших пореских решења навео породице из Доњег Међурова - једној је, према његовим речима, прошле године стигло пореско решење од 3.389 динара а сада од преко 74.000 динара, док друга уместо 1.700 динара треба да плати 146.000 динара.