Преминуо проф. Мићитака Сава Сузуки рођени Јапанац, по избору Србин и православац

Сузуки је био посвећен проучавању средњовековног иконописа и фрескописа, истражујући богато наслеђе византијске уметности и њену улогу у формирању културне баштине Европе. Осим тога, предавао је српски језик, доприносећи ширењу знања о српској култури и језику у Јапану.

Први пут је посетио Европу пре четрдесет година, где је био фасциниран Кремљом и православним црквама. Ова искуства инспирисала су га да се посвети изучавању византијске уметности, чиме је постао истакнути стручњак у својој области.

После специјализације, Мићитака Сава Сузуки долази у Србију, у Београд, где је радио са професором Војиславом Ђурићем. Током овог периода, постепено је упознавао богато наслеђе златног српског средњег века, што га је посебно фасцинирало и заокупило.

Упознавање бисера српске културе довело је до дубљег саживљавања са српским народом и традицијом. Ова искуства на терену су допринела његовом бољем разумевању српске културе, језика и духовности. Такође, током боравка у Србији, посетио је и манастир Хиландар на Светој Гори, где је пронашао свој духовни пут и улази у православну веру.

Професор Мићитака Сава Сузуки је, захваљујући свом труду и залагању, успео да обезбеди значајна средства из Јапана за обнову више верских објеката на југу Србије. Ова средства су омогућила обнову и рестаурацију неколико важних светиња на територији Епархије нишке.

Један од пројеката био је рестаурација древних иконописа у манастиру Светог Јована Крститеља у Јашуњи. Захваљујући финансијској подршци и ангажовању професора Сузукија, овај манастир је добио нови сјај, а иконописи су обновљени како би се сачувало богато културно наслеђе.

Такође, захваљујући средствима која је обезбедио из Јапана, рестауриран је и храм Вазнесења Господњег у селу Велики Крчимиру у општини Заплање. Овај верски објекат сада поново зрачи својом лепотом, а рестаурација је обухватила и конзервацију икона и фресака.

Важно је истаћи да су ови пројекти спроведени уз сарадњу са еминентним стручњацима са српске академске сцене, међу којима су се истакли академик Гојко Суботић и Миодраг Бата Марковић. Њихово стручно знање и ангажовање допринели су успеху рестаурације и очувању културног блага Србије.

Као резултат свог рада и доприноса у области византологије, Сузуки је постао познат широм света. Његова посвећеност проучавању српског језика и културе на Универзитету Окајама допринела је унапређењу разумевања српске традиције у Јапану.

На званичној страници Универзитета Окајама, где предаје историју уметности и српски језик, његово име је наведено као Мићитака Сава Сузуки. Његова смрт у четвртак, 15. фебруара, у 73. години живота представља губитак за академску заједницу, али ће његово наслеђе и допринос у области византологије остати трајно запамћени.

З.С.

ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА НИШКА ИЗДАЛА ЈЕ САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ УПОКОЈЕЊА ПРОФЕСОРА МИЋИТАКЕ САВЕ СУЗУКИЈА

Фото архива: Епархија нишка

Саопштење преносимо у целости

У четвртак, 15. фебруара 2024. године, о празнику Сретења, у Господу је уснуо велики пријатељ српског народа, професор Мићитака Сава Сузуки. Рођењем Јапанац, а избором Србин, професор Сузуки оставио је велики траг у области науке, како у Србији, тако и у родном Јапану.

Мићитака Сузуки рођен је 18. октобра 1950 године у Окајами, главном граду истоимене јапанске префектуре, области познатој као "сунчана земља". Ту одраста и стиче високо образовање, а као студент по први пут се сусреће са православном културом у Русији. Дубоки утисак који је на њега оставило руско хришћанско наслеђе подстакао га је да свој научни рад посвети изучавању средњовековног иконописа и византијске уметности.

На специјализацију касније долази у Србију, у Београд, код професора Војислава Ђурића. Тада полако упознаје и наслеђе златног српског средњовековља, које га је посебно заокупило. Упознавање бисера наше културе је и довело до саживљавања са нашим народом, као и до његовог уласка у православну веру у Хиландару, сада већ давне 2001. године.

Везаност за Хиландар делатно је показао још 1995. године, кроз превођење на јапански језик монографије о нашој Царској лаври, дело професора Димитрија Богдановића, Дејана Медаковића и поменутог Војислава Ђурића.

Професор Сузуки је такође помагао и успостављање и одржавање односа Универзитета у Београду и Окајами, као и сарадњу по питању организације боравка наших студената у Јапану. Један од великих корака на том путу је било и оснивање Друштва пријатеља Универзитета Окајама у Београду 2014. године.

Велика средства су, захваљујући професоровом труду и залагању, стигла из Јапана за потребе обнове више светиња на југу Србије. На територији Епархије нишке тако су рестаурирани древни иконописи манастира Светог Јована Крститеља у Јашуњи и храма Вазнесења Господњег у заплањском селу Велики Крчимир, уз сарадњу многих еминентних стручњака српске академске сцене, попут академика Гојка Суботића и Миодрага Бате Марковића.

Мићитака Сава Сузуки је за многе подвиге од стране своје друге домовине, како је називао Србију, одликован Орденом српске заставе трећег степена, за "заслуге у развијању и учвршћивању мирољубиве сарадње и пријатељских односа Србије и Јапана".

Православна Епархија нишка овом приликом изражава најдубље саучешће породици и пријатељима новоупокојеног професора Сузукија, који је својим добрим делима задужио наш народ, молећи се такође и за његово спасење и наслеђе Царства Небеског, коме је кроз свој племенити рад и стремио.   

Православна Епархија нишка