Прескупа "бесплатна“ правна помоћ

Дуг државе према адвокатима који раде по службеној дужности износи чак неколико милијарди динара, тврде у Адвокатској комори Србије. Држава о томе нема прецизан податак, али само им Министарство правде за 2011. годину дугује више од 200 милиона динара, пише РТС.

Стручњаци су сагласни - садашњи модел прескуп је за државу. Упозоравају, потребно је хитно пронаћи ново решење јер буџет ускоро више неће моћи да исплати тзв. бесплатну правну помоћ.

Сат рада браниоца по службеној дужности кошта најмање 200 евра. Држава им плаћа половину стандардне адвокатске тарифе. Браниоцима по службеној дужности то није довољно, а држави прескупо.

Адвокат Александар Радивојевић објашњава да се сваки следећи започети час се увећава за 50 одсто у истом предмету.

"За тешка дела, дакле, то иде и до 600 евра по започетом часу, па можете израчунати колико је то уколико је то пуно радно време или уколико се продужује на више сати и тако даље, пута цела радна недеља", каже Радивојевић.

У Адвокатској комори Србије сматрају да рад браниоца по службеној дужности није скуп, и кажу да многе друге државе потпуно покривају такав трошак.

"Нормално да је сваки издатак пуно, али ја вам кажем - адвокати у Србији су патриоте. Ми ћемо се договорити са државом, ако је тешко, да и ми поднесемо један део, ми смо чак и нудили део нашег ангажовања у оквиру бесплатне правне помоћи", истиче председни Коморе Драгољуб Ђорђевић.

Ресорно министарство, међутим, због високих трошкова за такве браниоце тражи нови модел за њихово ангажовање. Објашњавају да адвокати користе то што службене одбране не могу бити поверене ником другом осим њих.

Државни секретар у Министарству правде и државне управе Данило Николић наводи да постоје два начина да се ангажовање адвоката другачије уреди.

"Начини су или да се на тендеру закључују уговори на одређено време са једним бројем адвоката који би радили за плату у висини судије и плаћене доприносе или да то буде по предмету с обзиром на прописану казну", прецизира Николић.

Из угла Адвокатске коморе то би значило директно кршење основних људских права и Устава.

"Ми бисмо имали директан сукоб интереса који се у турско време звао 'кадија те тужи, кадија ти суди'. Грађани би добијали одбрану од људи који су плаћени од те исте државе која их тужи", истиче председник Коморе.

Да су многе државе добро уредиле ову област, указује професор Милан Шкулић, наводећи пример САД где се адвокати радо баве искључиво одбраном по службеној дужности.

"Они мање-више само живе од тога што раде за државу, на неки начин, односно бране оне који немају пара да сами приуште одбрану. Али, у тим државама, пре свега у Америци је велика разлика између онога што се плаћа кад неко бира браниоца и кад му га постави држава, далеко су мање тарифе тамо за те одбране него за оне кад неко сам узима", објашњава професор Шкулић.

Стручна јавност решење види у доношењу Закона о пружању бесплатне правне помоћи који Србија још нема.

Синдикат правосуђа негодује: Адвокатима чист добитак, а солидарни порез?

Синдикат правосуђа Србије, огорчен због дискриминације, обавештава јавност да држава много народног новца издваја како би платила адвокате за службене одбране. То су бесплатни адвокати за окривљене који немају новца или не желе да ангажују адвоката о свом трошку, иако је он у поступку обавезан, па их држава додељује окривљенима. Они јесу бесплатни за окривљене али нису за неокривљене грађане, јер их држава плаћа новцем пореских обвезника. Зато смо предложили Министарству правде да се одреди посебна тарифа адвокатима за службене одбране.

Своје услуге адвокати наплаћују на основу Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката. Тарифом се одређује начин вредновања, обрачунавања и плаћања накнаде за адвокатске услуге. Ову тарифу доноси Управни одбор Адвокатске коморе. Ценовник њихових услуга категорисан је према дужини трајања затворске казне. У сваком случају, они сами одлучују о цени својих услуга. Гледајући њихов ценовник, закључујемо да адвокати веома цене себе и свој рад. Рад адвоката јесте интелектуални рад, значајан и за нашу заједницу, и он јесте цењен и добро плаћен свуда у свету. Исто тако, адвокате и њихове услуге веома уважава и наша држава, а што се види из испостављених рачуна за службене одбране које плаћа туђим, то јест, народним парама.

Ипак, чињеница јесте да држава адвокатима по службеној дужности дугује новац за пар година уназад, па су они приморани да своје услуге наплате путем утужења. Тада, додатно, држава плаћа судске трошкове на тужбу и пресуду, то јест на предлог за извршење и решење о извршењу, као и затезну камату на износ испостављен у трошковнику. Пре тога, предлог за мирно решење спора на основу испостављеног трошковника доставља се Републичком јавном правобранилаштву, а уколико правобранилаштво у року од 60 дана не потпише споразум са адвокатима иде се на класичну парницу или на извршење. Било како било, они свој рад наплате на овај или онај начин.

Међутим, ми имамо примедбе на „бесплатне адвокате“, са почетка овог текста. Примера ради, „бесплатни адвокат“ за једно саслушање окривљеног, у зависности од категорије кривичног дела, наплати износ од 18.000 до 31.500 динара у преткривичном поступку, док за писање жалбе наплати износ од 33.000 до 120.000 динара. Држава има попуст код адвоката, јер када своје услуге наплаћују од државе, адвокати наведене износе умањују за 50%.

Навешћу драстичан пример из којег се да закључити како држава различито цени сличан интелектуални рад, односно рад судије и тужиоца са радом адвоката у истом предмету. Подаци које наводимо преписани су из рачуна за службену одбрану „бесплатног адвоката“, за само једног окривљеног у предистражном поступку који још није стигао у фазу суђења. Услуге су:

22.12.2013. године препознавање у полицијској станици (10 оштећених) 315.000 динара,
Дана 23.12.2013. године саслушање сведока (седам оштећених) 220.500 динара,
Истог дана саслушање окривљеног 31.500 динара,
Дана 26.12.2013. године саслушање сведока (опет шест оштећених) 189.000,
Истог дана саслушање још једног сведока 31.500 и
Дана 26.12. и 30.12. посете затвору 31.500.

Сабрани трошкови износе 819.000 динара, а за државу умањени 50% износе 409.500 динара. Оволико износи годишња плата судског, тужилачког или затворског референта!

Уколико је адвокат ових ПЕТ ДАНА радио ОСАМ САТИ његов радни дан по сниженој цени за 50% износи 81.900 динара?! Плата судије за цео месец износи 99.000 динара! Плате судија и запослених у правосуђу нису категорисане по врсти, обиму и сложености предмета. Адвокат може и дозвољено му је а све како би умањио одговорност свог клијента да у његово име говори неистине, подмеће лажне сведоке и одуговлачи поступак (што више саслушања и одлагања, више и новца), док посебна одговорност лежи на судији, који води цео поступак и ту је у име државе. Исте ове државе код које је адвокатура на цени а правосуђе на распродаји.