Preskupa "besplatna“ pravna pomoć

Dug države prema advokatima koji rade po službenoj dužnosti iznosi čak nekoliko milijardi dinara, tvrde u Advokatskoj komori Srbije. Država o tome nema precizan podatak, ali samo im Ministarstvo pravde za 2011. godinu duguje više od 200 miliona dinara, piše RTS.

Stručnjaci su saglasni - sadašnji model preskup je za državu. Upozoravaju, potrebno je hitno pronaći novo rešenje jer budžet uskoro više neće moći da isplati tzv. besplatnu pravnu pomoć.

Sat rada branioca po službenoj dužnosti košta najmanje 200 evra. Država im plaća polovinu standardne advokatske tarife. Braniocima po službenoj dužnosti to nije dovoljno, a državi preskupo.

Advokat Aleksandar Radivojević objašnjava da se svaki sledeći započeti čas se uvećava za 50 odsto u istom predmetu.

"Za teška dela, dakle, to ide i do 600 evra po započetom času, pa možete izračunati koliko je to ukoliko je to puno radno vreme ili ukoliko se produžuje na više sati i tako dalje, puta cela radna nedelja", kaže Radivojević.

U Advokatskoj komori Srbije smatraju da rad branioca po službenoj dužnosti nije skup, i kažu da mnoge druge države potpuno pokrivaju takav trošak.

"Normalno da je svaki izdatak puno, ali ja vam kažem - advokati u Srbiji su patriote. Mi ćemo se dogovoriti sa državom, ako je teško, da i mi podnesemo jedan deo, mi smo čak i nudili deo našeg angažovanja u okviru besplatne pravne pomoći", ističe predsedni Komore Dragoljub Đorđević.

Resorno ministarstvo, međutim, zbog visokih troškova za takve branioce traži novi model za njihovo angažovanje. Objašnjavaju da advokati koriste to što službene odbrane ne mogu biti poverene nikom drugom osim njih.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave Danilo Nikolić navodi da postoje dva načina da se angažovanje advokata drugačije uredi.

"Načini su ili da se na tenderu zaključuju ugovori na određeno vreme sa jednim brojem advokata koji bi radili za platu u visini sudije i plaćene doprinose ili da to bude po predmetu s obzirom na propisanu kaznu", precizira Nikolić.

Iz ugla Advokatske komore to bi značilo direktno kršenje osnovnih ljudskih prava i Ustava.

"Mi bismo imali direktan sukob interesa koji se u tursko vreme zvao 'kadija te tuži, kadija ti sudi'. Građani bi dobijali odbranu od ljudi koji su plaćeni od te iste države koja ih tuži", ističe predsednik Komore.

Da su mnoge države dobro uredile ovu oblast, ukazuje profesor Milan Škulić, navodeći primer SAD gde se advokati rado bave isključivo odbranom po službenoj dužnosti.

"Oni manje-više samo žive od toga što rade za državu, na neki način, odnosno brane one koji nemaju para da sami priušte odbranu. Ali, u tim državama, pre svega u Americi je velika razlika između onoga što se plaća kad neko bira branioca i kad mu ga postavi država, daleko su manje tarife tamo za te odbrane nego za one kad neko sam uzima", objašnjava profesor Škulić.

Stručna javnost rešenje vidi u donošenju Zakona o pružanju besplatne pravne pomoći koji Srbija još nema.

Sindikat pravosuđa negoduje: Advokatima čist dobitak, a solidarni porez?

Sindikat pravosuđa Srbije, ogorčen zbog diskriminacije, obaveštava javnost da država mnogo narodnog novca izdvaja kako bi platila advokate za službene odbrane. To su besplatni advokati za okrivljene koji nemaju novca ili ne žele da angažuju advokata o svom trošku, iako je on u postupku obavezan, pa ih država dodeljuje okrivljenima. Oni jesu besplatni za okrivljene ali nisu za neokrivljene građane, jer ih država plaća novcem poreskih obveznika. Zato smo predložili Ministarstvu pravde da se odredi posebna tarifa advokatima za službene odbrane.

Svoje usluge advokati naplaćuju na osnovu Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Tarifom se određuje način vrednovanja, obračunavanja i plaćanja naknade za advokatske usluge. Ovu tarifu donosi Upravni odbor Advokatske komore. Cenovnik njihovih usluga kategorisan je prema dužini trajanja zatvorske kazne. U svakom slučaju, oni sami odlučuju o ceni svojih usluga. Gledajući njihov cenovnik, zaključujemo da advokati veoma cene sebe i svoj rad. Rad advokata jeste intelektualni rad, značajan i za našu zajednicu, i on jeste cenjen i dobro plaćen svuda u svetu. Isto tako, advokate i njihove usluge veoma uvažava i naša država, a što se vidi iz ispostavljenih računa za službene odbrane koje plaća tuđim, to jest, narodnim parama.

Ipak, činjenica jeste da država advokatima po službenoj dužnosti duguje novac za par godina unazad, pa su oni primorani da svoje usluge naplate putem utuženja. Tada, dodatno, država plaća sudske troškove na tužbu i presudu, to jest na predlog za izvršenje i rešenje o izvršenju, kao i zateznu kamatu na iznos ispostavljen u troškovniku. Pre toga, predlog za mirno rešenje spora na osnovu ispostavljenog troškovnika dostavlja se Republičkom javnom pravobranilaštvu, a ukoliko pravobranilaštvo u roku od 60 dana ne potpiše sporazum sa advokatima ide se na klasičnu parnicu ili na izvršenje. Bilo kako bilo, oni svoj rad naplate na ovaj ili onaj način.

Međutim, mi imamo primedbe na „besplatne advokate“, sa početka ovog teksta. Primera radi, „besplatni advokat“ za jedno saslušanje okrivljenog, u zavisnosti od kategorije krivičnog dela, naplati iznos od 18.000 do 31.500 dinara u pretkrivičnom postupku, dok za pisanje žalbe naplati iznos od 33.000 do 120.000 dinara. Država ima popust kod advokata, jer kada svoje usluge naplaćuju od države, advokati navedene iznose umanjuju za 50%.

Navešću drastičan primer iz kojeg se da zaključiti kako država različito ceni sličan intelektualni rad, odnosno rad sudije i tužioca sa radom advokata u istom predmetu. Podaci koje navodimo prepisani su iz računa za službenu odbranu „besplatnog advokata“, za samo jednog okrivljenog u predistražnom postupku koji još nije stigao u fazu suđenja. Usluge su:

22.12.2013. godine prepoznavanje u policijskoj stanici (10 oštećenih) 315.000 dinara,
Dana 23.12.2013. godine saslušanje svedoka (sedam oštećenih) 220.500 dinara,
Istog dana saslušanje okrivljenog 31.500 dinara,
Dana 26.12.2013. godine saslušanje svedoka (opet šest oštećenih) 189.000,
Istog dana saslušanje još jednog svedoka 31.500 i
Dana 26.12. i 30.12. posete zatvoru 31.500.

Sabrani troškovi iznose 819.000 dinara, a za državu umanjeni 50% iznose 409.500 dinara. Ovoliko iznosi godišnja plata sudskog, tužilačkog ili zatvorskog referenta!

Ukoliko je advokat ovih PET DANA radio OSAM SATI njegov radni dan po sniženoj ceni za 50% iznosi 81.900 dinara?! Plata sudije za ceo mesec iznosi 99.000 dinara! Plate sudija i zaposlenih u pravosuđu nisu kategorisane po vrsti, obimu i složenosti predmeta. Advokat može i dozvoljeno mu je a sve kako bi umanjio odgovornost svog klijenta da u njegovo ime govori neistine, podmeće lažne svedoke i odugovlači postupak (što više saslušanja i odlaganja, više i novca), dok posebna odgovornost leži na sudiji, koji vodi ceo postupak i tu je u ime države. Iste ove države kod koje je advokatura na ceni a pravosuđe na rasprodaji.