Продају органе за спас од немаштине

У Дољевцу је покренута иницијатива за оснивање агенције за продају органа, што је једини начин, тврде покретачи идеје, да социјално угрожени преброде тешку немаштину.

Организатори ове акције, свесни да закон трговину органима забрањује, кажу да ће они ипак упутити захтев Агенцији за привредне регистре, јер никоме не могу да забране да се одлучи на овај очајнички корак и пробају да у иностранству продају и крв.

"Људи не знају како да дођу до средстава за школовање деце, плаћање струје. У Дољевцу има 4.000 незапослених људи, а вероватно их има између 6.000 - 7.000, јер се многи не пријављују“, предочава за "Новости" Драгић Неранџић, председник Форума Дољевац и Удружења бораца рата 99. године, који је покренуо ову иницијативу.

"У нашој општини са око 19.000 становника то је страховита незапосленост. Људи су принуђени да иду од Центра за социјални рад до општине како би некако преживели. Гро младих бежи одавде“, каже Неранџић.

Из тих разлога покренута је иницијатива о формирању агенције.

"Покушаћемо то да реализујемо, иако је то врло тешко“, каже Неранџић, убеђен да крв дољевачани на западу могу скупо да продају.

"Људи су спремни на све. Одавде има више од 1.000 људи спремних да да крв или прода органе како би деци обезбедио парче хлеба“.

То би учинио и Љубиша Стојановић (50), електротехничар из Малошишта. Доживео је инфаркт 2007. Мисли да је то последица рата у коме је учествовао. Радио је 18 година, све до 2001. За "Новости" каже да је на све спреман како би прехранио породицу.

"Спреман сам да продам крв или орган да бих преживео. Свестан сам да са овако нарушеним здрављем не могу да се запослим. У врло сам тешкој финансијској ситуацији, јер немам примања. Моја супруга ради, па сам преко ње осигуран. У овом делу Србије ситуација је најтежа“.

Међу очајницима у Дољевцу су људи различитих генерација. Шансу да прода крв у иностранству види и Живорад Гавриловић (32).

"У мојој кући отац и ја не радимо већ шест година. Покушавам упорно да се запослим, али без успеха. Спреман сам на све“.

На Клиници за нефрологију КЦ Ниш, где се већ три године успешно обављају трансплантације бубрега, подсећају да је свака трговина органима најстроже забрањена.

"Закон је јасан, дозвољено је само донорско завештање и добровољно давање органа“, каже проф. др Видојко Ђорђевић, директор Клинике.

Зоран Станојковић директор Завода за трансфузију Ниш каже да је давање крви код нас по свим европским стандардима анонимно, безбедно и бесплатно и да до сада нису имали понуда за овакву трговину.

Продаја крви није легална скоро нигде у свету, али се у Америци и Јапану навелико и потпуно законски тргује - крвном плазмом. Она доноси сваком даваоцу и до педесетак долара, а процене су да ова индустрија годишње у свету "обрне" око осам милијарди долара! САД су највећи извозник плазме у свету, јер више од 70 одсто драгоцене жуте течности - која се обнавља много брже него крв - потиче из америчких "банака крви".

У Центру за социјални рад у Дољевцу предочавају за "Новости" да тренутно у општини 340 породица прима неку врсту социјалне помоћи. Материјално је угрожено око 1.700 људи.

"Ситуација је веома тешка, а наш центар је најоптерећенија установа“, каже Сава Стевановић, директор Центра за социјални рад у Дољевцу, који истиче да локалне власти помажу колико могу.

"Мештани примају једнократну помоћ, социјална давања, угроженим ђацима плаћају се месечне карте за превоз уколико се школују у Нишу. Проблем су и старачка домаћинства која имају пензију око 8.000 динара, а деца им не раде. Стварно се тешко живи“, каже Стевановић.

Покретачи дољевачке иницијативе на крају кажу да држава може да забрани формирање агенције за продају органа, али да их нико не може спречити да у иностранству продају крв или органе.