Радован Радовановић, Сагоњево: Донећемо резолуцију да се Бугарима забрани долазак у наше село!?

Кад поче страдање Србије и њене војске 1916. године, пођоше са војском из Сагоњева и „солунци“ Ранђела Мијајловић,  синови Светислав и Владисав и њихов комшија Живојин Ђорђевић-Дида, и друге комшије. Ранђелови синови остадоше вечно на Кајмакчалану, страдаше од Бугара, а Дида се врати кући  и дуго поживе са „валидом“.

Наредне 1917. године стиже окупаторска бугарска војска и у Сагоњево и стреља 18 домаћина из нашег села и још десетак других по наредби војводе Танета, па учинише много пљачке и паљевине. Прођоше некажњено.

И у другом рату први се у село појавише бугарски окупатори. А сада платише и оно од раније што су чинили. Већина све изгуби а многи и главе бежећи у поток у “ вучје рупе”. Кости су им давно сатрулиле а шлемови су и сада од користи а понеки је и на колац набијен.

И Немци се једног дана 1943. године појавише у селу. Путовали су од Блаца па хтели преко Црне чуке за Брус, путем по њиховим картама. Заглавили се по беспућу и уз нмого псовке и дреке вратили се назад за Блаце. Никога нису дирали а наши нису разумели што се наљутише те се вратише.

И Американци се са неба 1944. године појавише у наше село. Они се возили авионима па када им се један Б-17 “поквари” а они са падобранима још понешто оставише нашим сељацима.

Наши се домаћински понашали а они се прописно обрукаше када су код домаћина Селимира Матића вечерали и „прдели“. Сутрадан их четник Јанош лепо продао и они се преко Равне горе вратили кући, а нису ни разгледницу послали.

У протеклим ратовима, до задњег Косовског, из Сагоњева, што војника што цивила, било је више од 40 жртава. Свима њима је на Видовдан 2009. године одржан парастос и постављена спомен плоча код цркве у селу.  Нек им је вечна слава.

Сада, када и ми у селу имамо власт, донећемо обавезујућу резолуцију да се свим мушким Бугарима, од 18 до 65 година, забрани трајно долазак у наше село. Бугарке могу увек доћи ако воле да беру јагоде и малине. Сви остали из белог света могу доћи, а долазили су нам Немци, Холанђани, Мађари, Швеђани и Американци.. Све њих занима наше воће; јагоде, малине, купине и још понешто за јело и пиће.

(Аутор Радован Радовановић, члан Савета Месне заједнице Сагоњево)