Зоран Миладиновић из Сагоњева: Не остави ме Боже без комшија!

Да невоља буде већа, остао је и без хлеба. Да умеси не може, да оде у шест километара удаљено село Жуч до продавнице, по залеђеном путу, такође не може.

Коначно на путу види комшију Драгана Мијајловића како води коња. Са њим је још један комшија, Слободан Радосављевић.

- Не остави ме Боже без комшија, промрмља себи у браду Зоран а онда му се појави широк осмех на лицу. Замолио је јуче комшије да га на коњу одведу до продавнице. Купиће хлеб и друге намирнице а свратиће и до амбуланте да види да ли може да добије неопходне лекове.

Од раног јутра их исчекује бојећи се да се нешто не искундачи. Свако има свој посао. Увек може нешто да искрсне. Кад их је видео, пао му је камен са срца.

Већ спреман Зоран је полако изашао до пута. Уз помоћ комшија попео се на коња и заједно кренуше ка суседном селу. Кад прибави лекове и хлеб, биће миран једно време. Све остало је лакше.

Члан Савета Месне заједнице Сагоњево Драган Младеновић каже да одавно није био овако дуг период са температуром испод нуле.

- Комунално је очистило пут од снега. Међутим, ухватио се лед па старији људи тешко могу да се крећу. Зоран је један од њих. Срећом његов комшија има коња па ће моћи да оде до амбуланте и уз пут да купи намирнице - каже Младеновић.

Сагоњево је планинско село са осамдесетак становника. Мештани су упућени једни на друге па се међусобно помажу. Тако и Зоран може да се ослони на своје комшије.